Gjurčevski: Neko se igra vatrom, potrebna hitna regionalna akcija prikupljanja nelegalnog oružja

Stručnjak iz oblasti bezbednosti iz Skoplja Ljubomir Gjurčevski upozorava da je tragičan događaj na Cetinju još jednom ukazao na hitnost prikupljanja oružja u nelegalnom posedu građana na regionalnom nivou, a da nesprovođenje ove akcije izaziva sumnju da se to oružje „čuva“ za neke nove bezbednosne izazove na Zapadnom Balkanu.

„Mene, kao stručnjaka za bezbednost, zabrinjava i ostavlja prostor da posumnjam da se neko možda igra vatrom i da se spremaju neke druge bezbednosne krize na ovim prostorima umesto da se izvrši akcija u kojoj bi se prikupilo svo nelegalno oružje u rukama građana, odnosno kriminalnih grupa“, izjavio je Gjurčevski za Kosovo onlajn.

Smatra da bi ova akcija morala da se sprovede uz podršku EU i SAD.

„Ako su oni strateški partneri, onda dajte ovo pitanje ilegalnog naoružanja koje je u ogromnim količinama. Može se prikupiti veliki konvoj i poslati u Ukrajinu. Hitno nam je potreban ova akcija koja do sada razmatrana“, kazao je Gjurčevski za Kosovo onlajn

Navodi da kada je reč o Severnoj Makedoniji u pitanju su različite vrste naoružanja i to ilustruje podatkom o oružju koje je pronađeno u reonu Aračinova.

„Pronađeni su raketni bacači, RPG, zolje... Reč je o oružju kalibra 82 mm što je prilično opasno. Pronađene su i tenkovske i protivtenkovske mine, znači sve što je vojno formacijsko oružje“, ističe Gjurčevski.

Na Zapadnom Balkanu, upozorava, postoji „ogromna količina“ ilegalnog oružja koje je ostalo nakon oružanih sukoba koji su se završili 2001. godine.

„Ako govorimo o ilegalnom oružju u regionu, ono je u ogromnim količinama i nalazi se u rukama građana širom regiona, možemo govoriti i o Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, u Makedoniji, Srbiji, Albaniji itd. Pogotovo nakon svih onih vojnih dejstava koja su nam se desila do 2001. godine. Tada je ogroman broj naoružanja, odnosno onoga što žargonski zovemo formacijsko oružje, odnosno puške sa ovalnim cevima, automatske puške, ostalo u rukama građana ili u rukama svih onih koji su učestvovali u svim tim borbenim dejstvima“, kaže Gjurčevski.

Smatra da sve dosadašnje akcije koje su rađene na njegovom prikupljanju nisu dale očekivani rezultat i da su za posledicu imale tragične događaje, poput onog na Cetinju 1. januara ili u Beogradu 2023. godine.

„Mislim da je to sve bila farsa koju sada preskupo plaćamo s obzirom na to da je neko od tog oružja dostupno i maloletnicima, kao i oružje koje građani poseduju uz dozvolu.  Ovo je slučaj Osnovne škole Ribnikar u Beogradu, slučaj u kojem je otac posedovao oružje sa dozvolama, ali ga je stavio na raspolaganje maloletnom detetu ispod 14 godina, a ubijeno je devetoro mladih. Kao i ono što se dogodilo u Crnoj Gori. Reč je o starijoj osobi koja je možda izrazila svoje frustracije koje su proistekle iz svađe. Ali odluka da upotrebi vatreno oružje je opet vezana za njegovo psihičko stanje“, naglašava ovaj stručnjak.

Smatra da je problem i u činjenici da narodi Zapadnog Balkana vole da poseduju oružje i da je to deo „porodične tradicije“.

„Zato upozoravam da je potrebno da se pobrinemo da to oružje bar ne bude dostupno maloletnicima i deci, s obzirom da nam se mogu desiti nemili događaji“, kaže Gjurčevski.

Upozorava i na činjenicu da su problem za region i organizovane kriminalne grupe.

„Ako pogledamo statistiku javnog tužilaštva i policije videćemo da u periodu posle 2001. godine, kao kritičnu godinu za okončanje vojnih sukoba na Balkanu, videćete da imamo preko 150-160 do 200 ubistava organizovanih grupa u okršajima za prevlast teritorija.

Počevši od Hrvatske, Bosne...  vidite sve te pucnjave unutar srpske mafije, u kosovskom podzemlju, u makedonskom podzemlju. U Crnoj Gori smo imali i ubistvo bivšeg direktora crnogorske policije“, podseća Gjurčevski.

Rešenje vidi u hitnom donošenju odgovarajućih zakona koji će regulisati i drastično ograničiti mogućnost građanima posedovanja vatrenog oružja.

„Trebalo bi da nam bude kristalno jasno da se veoma mali udeo ubistava, od onih jezivih i nasilnih u streljanjima organizovanih kriminalnih grupa, dešava vatrenim oružjem koje je posedovano sa dozvolama. To oružje najčešće se koristi u krvnim zločinima koji su uzrokovani imovinsko-pravnim odnosima, nasledstvima, porodičnim sporovima... Koriste se lovačke puške, ono oružje koje se poseduje sa dozvolama“, objašnjava ovaj analitičar.

Prevenciji ovakvih tragedija mora da počne od porodice, ali i uključivanja školskih pedagoga i sociologa koji bi trebalo da rade sa decom.

„Treba da obrate pažnju na štetnost društvenih mreža, nasilje koje se predstavlja na društvenim mrežama, da unaprede vaspitno-obrazovni rad sa decom i maloletnicima, da im ukažu na sve te situacije.  Ali opet kažem da je ključni faktor porodica, faktor odgajanja dece od opasnosti od vatrenog oružja i od stvaranja mržnje, tu mislim na međusobnu, vršnjačku, međunacionalnu, međukonfesionalnu, međuversku...“, precizira Gjurčevski.

Preventivne mere bi, dodaje, podrazumevale i uključenje nadležnih ministarstava.

„To bi bio niz preventivnih mera koje bi trebalo da preduzmu Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, zbog porodice i statusa, socijalnog stanja neke dece. Siromaštvo je jedan od  faktora za povećanje kriminala.  O svemu tome treba voditi računa i napraviti strateški regionalni program u kojem će se graditi jednake mere u svim oblastima.  Svi pričamo o otvorenim granicama, zajedništvu, međusobnom kontaktu, ekonomskom razvoju...  Hajde da zajedno radimo na prikupljanju vatrenog oružja i vaspitanju dece, unapređenju obrazovnog sistema i socijalne politike“, poručuje Gjurčevski.