Gudžić: Krajnji cilj albanskih elita brisanje srpskog prisustva na Kosovu

Istoričar Aleksandar Gudžić ocenio je da su pozivi za rušenjem pravoslavne crkve u Prištini deo narativa o „srpskoj okupaciji“ i albanskom kontinuitetu na kome politička javnost na Kosovu gradi državnost, institucije, ali i obrazovni sistem sa krajnjim ciljem da potpuno izbrišu srpsko prisustvo.

„Albanska politička javnost na Kosovu decenijama unazad gradi kosovsku državnost, institucije, obrazovni sistem na narativu o isključivo srpskoj krivici za rat, ali i o albanskom kontinuitetu na ovim prostorima“, izjavio je Gudžić za Kosovo onlajn.

Precizira da taj narativ ima dve ključne tačke zasnovane na tezi o srpskoj okupaciji Kosova.

„Po tom narativu Srbi su u dva navrata okupirali Kosovo. Najpre u 12. veku dinastija Nemanjića je okupirala Kosovo i na temeljima albanskih crkava gradila svoje crkve i manasire. I druga tačka je ’srpska okupacija 1912. godine’. Krajnji cilj te naučno neutemeljene konstrukcije je da Albanci ovde imaju kontinuitet i da su Srbi u dva navrata preoteli Albancima zemlju, preoteli albanske crkve i manastire. Šta je kraljnji cilj tog narativa? Pa da dokaže albanski kontinuitet i da u svesti običnih ljudi, šire javnosti izbriše sećanje na srpsko prisustvo na ovim prostorima“, kazao je Gudžić.

Komentarišuću tvrdnju istoričara i pisca Jusufa Budžovija i Envera Redžaja da je crkvu Hrista Spasitelja u Prištini trebalo srušiti odmah nakon rata, Gudžić kaže da je reč o „veoma opasnim porukama“ koje mogu proizvesti dalje nesporazume i nesuglasice.

„Iskustvo je pokazalo da nije dovoljno samo srušiti crkve i manastire, već je potrebno ovakvim narativom plasirati jednu neistinu o albanskom kontinuitetu. I nije neuobičajeno da u albanskoj javnosti čujemo da je Gračanica albanska crkva koju su Srbi preoteli. Svi treba da prihvatimo narativ koji dolazi iz Prištine, iz te naučne i političke javnosti“, naglašava Gudžić.

Ipak, kaže da su brojni dokazi koji demantuju ovakav narativ.

Kada je reč o manastiru Gračanica navodi osnivačku povelju koja se kao freska nalazi na ulazu u crkvu.

„Njen ktitor Stefan Drugi Uroš Milutin, koristeći kompletnu metodologiju pisanja povelje, i invokaciju i intitulaciju, nabraja i kaže sledeće: ’Ja po milosti božijoj, kralj srpskih i primorskih zemalja odlučih da sagradim crkvu’. I onda nabraja sva mesta koja poklanja manastiru na izdržavanje. Dakle, činjenice demantuju taj narativ i on dugoročno ne može da opstane. On će trajati koliko i traje kosovska državnost. Onog trenutka kada to bude prestalo, prestaće i taj narativ i falsifikovanje i prisvajanje istorije“, smatra ovaj istoričar.

Precizira da „romantičarski pristup istoriji“ koji nije naučno utemeljen nije „esksluzivitet“ samo Albanaca na Kosovu.

„On je vidljiv i kod nekih drugih okolnih naroda, pa tako i hrvatski pseudoistoričari imaju potrebu da ulepšaju svoju prošlost, bošnjački, srpski... Sećam se rečenice Radivoja Radića koji kaže da je ’balkanski narod od sebe stariji’. Pa čak i Grci čija istorija seže duboko u prošlost imaju potrebu da negde ulepšaju svoju prošlost. Dakle, to je opšte prisutna tendencija u regionu. Na Kosovu je ona drugačija, jer ima i političku podršku i deo je jednog institucionalnog projekta“, podvlači Gudžić i podseća da se nešto slično dogodilo i 2019. godine kada je tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj tokom posete Novom Brdu izjavio da je to drevni albanski grad Artama.