Gudžić: Prvi srpski ustanak i Sretenjski ustav važni momenti u stvaranju moderne srpske države

Istoričar Aleksandar Gudžić ocenio je, povodom Dana državnosti Republike Srbije, da se početak Prvog srpskog ustanka 1804. i donošenje Sretenjskog ustava 1835. uzimaju kao dva važna momenta u stvaranju moderne srpske države.

Gudžić ističe da se Prvi i Drugi srpski ustanak nimalo ne razlikuju od Francuske revolucije. 

„Oni su imali cilj da reše dva osnovna pitanja, a to je da ukinu osmanski, turski feudalizam i stvore uslov za razvoj građanskog društva, ali i da reše nacionalno pitanje. Dva pitanja je srpski ustanak pokrenuo, osmanski feudalizam je uzdrman i on se nikada nije oporavio, da bi tridesetih godina on definitivno bio ukinut i nestao sa područja ustaničke Srbije, ali su ustanici pokrenuli jedno nacionalno pitanje, pitanje oslobođenja i ujedinjenja svih Srba. To pitanje Prvi srpski ustanak nije rešio, ali je to pitanje pokrenuto i ono je bilo rešeno 1918. godine“, naveo je Gudžić.

On podseća da se Sretenje proslavlja u spomen na dan kada je Karađorđe pokrenuo Prvi srpski ustanak, ali i u spomen na dan kada je 1835. Sretenjska skupština donela Sretenjski ustav.

„Ustav koji je bio jedan od najdemokratskijih ustava u Evropi toga vremena i on je voljom velikih sila bio ukinut, pre svega Austrougarske i Rusije, koje nisu želele, kako su tada diplomate govorile, `francuski zabran u balkanskoj šumi`, i zato je taj ustav bio ukinut, voljom velikih sila. Knezu Milošu Obrenoviću, koji je bio autokrata, reakcija velikih sila dobro je došla da i sam ukine taj ustav, tako da on nije bio dugo na snazi. Ta dva datuma, početak Prvog srpskog ustanka i donošenje Sretenjskog ustava uzimaju se kao dva važna momenta u stvaranju moderne srpske države“, rekao je Gudžić.