Hrišćani obeležavaju Veliki petak, dan kada je razapet Isus Hrist

Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hrist razapet na Golgoti, žrtvujući se za spasenje sveta.

Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću. Dan velike žalosti, strogog posta, ali i uvod u Vaskrs, najveći hrišćanski praznik.

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona počev od bdenja na Veliki četvrtak, a na bogosluženja poziva se drvenim klepetalima. Nema liturgija, već se čitaju „Carski časovi“.

Carskim časovima se na jutrenju podseća na vođenje Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.

Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.

Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom.

Prema hrišćanskom predanju, Hrist je u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka mučen.

Rimski prokurator Judeje Pontije Pilat, prvo je odbio da ga osudi jer nije pronašao za šta je kriv. Kada je uoči jevrejskog praznika Pashe trebalo da jedan zatvorenik dobije pomilovanje, narod je između Hrista i razbojnika Varave izabrao ovog drugog.

Hristu je stavljen trnov venac na glavu i on je nosio na svojim plećima teški krst na brdo Golgota, gde je sa još dvojicom razbojnika razapet.

Nakon svog mučenja i ponižavanja, on je poslao poruku svojim dželatima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

Najpoznatiji običaj na Veliki petak je farbanje vaskršnjih jaja, u kojem učestvuju pre svega deca.

Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, Čuvarkuću, koje će čuvati do sledećeg Vaskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima.

Na dan Vaskrsa svi ukućani treba prvo da pojedu po jedno jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.

Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Nikada pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.