Institut Epik: U prvoj godini vizne liberalizacije broj tražilaca azila sa Kosova u EU porastao 144 odsto

U prvoj godini liberalizacije viznog režima zabeležen je porast broja tražilaca azila sa Kosova u Evropskoj uniji za 144 odsto, navodi se u izveštaju Instituta Epik o uticaju liberalizacije viznog režima na broj tražilaca azila.

„Tokom 2024. godine registrovano je ukupno 5.635 zahteva građana Kosova za azil u zemljama EU. Glavne destinacije tražilaca azila bile su Francuska (3.150), Nemačka (1.665) i Italija (485)“, navodi se u izveštaju Epika.

Prema tom institutu, iako su zahtevi za azil sa Kosova porasli za 144 odsto u prvoj godini liberalizacije viznog režima, taj porast je zapravo prilično nizak u poređenju sa porastom broja tražilaca azila iz drugih zemalja regiona u njihovoj prvoj godini liberalizacije viza. 

U slučaju Severne Makedonije broj tražilaca azila porastao je za 895 odsto, u slučaju Srbije za 356 odsto, dok je u slučaju Albanije porast iznosio 166 odsto. Samo su Crna Gora i BiH uspele da zadrže porast broja tražilaca azila ispod 100 odsto.

Prema izveštaju, 2024. je obeležena je nastavkom opadajućeg trenda broja zahteva za azil iz zemalja Zapadnog Balkana u EU. Sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Kosova, zabeležile su smanjenje broja zahteva za azil.

Tokom 2024. godine u EU je podneto ukupno 15.950 zahteva za azil iz Zapadnog Balkana. Sa Kosovo je podneto 5.635 zahteva, što je najveći broj zahteva za azil od 2016. godine, iz Albanija 5.520, Srbije 1.920, Severne Makedonije1.835, Bosne i Hercegovine 835, a iz Crne Gore 205 zahteva.

Kada je reč o destinacijama, tri države EU koje su primile najveći broj zahteva za azil iz Zapadnog Balkana u 2024. bile su Nemačka (5.810), Francuska (5.475) i Italija (2.660).

Ako se posmatra dugoročni trend zahteva za azil iz Zapadnog Balkana u EU, primećuje se da je tokom perioda 2020–2024,  Albanija ostala zemlja sa najvećim brojem tražilaca azila iz regiona.

Od ukupno 80.880 zahteva za azil, 46 odsto, odnosno 36.890, došlo je samo iz Albanije. Slede Kosovo i Severna Makedonija sa 13.510, odnosno 13.040 zahteva. Srbija je imala 10.855 zahteva, dok su Bosna i Hercegovina i Crna Gora zabeležile 5.580, odnosno 1.005 zahteva.

Tokom poslednjih pet godina, vrhunac broja zahteva za azil za sve zemlje Zapadnog Balkana bio je 2022. godine i od tada sve zemlje beleže opadajući trend, osim Kosova, koje je poslednje dobilo viznu liberalizaciju sa EU - od 1. januara 2024. godine.