Interesovanje za kosovske univerzitete opada iz godine u godinu

Broj kandidata na visokoškolskim kosovskim ustanovama, posebno na javnim, smanjio se poslednjih godina. Stručnjaci za obrazovanje procenjuju da je pad stope nataliteta, odlazak mladih sa Kosova i veliki broj javnih i privatnih institucija uticao na pad broja studenata na javnim univerzitetima.

Interesovanje za javne univerzitete na Kosovu smanjivalo se tokom godina, zbog nekoliko faktora, navodi Indeksonlajn.

Stručnjak za obrazovanje Barda Ćolaku objašnjava da je prema statistici broj studenata na javnim i privatnim univerzitetima gotovo isti. Štaviše, rekla je da je interesovanje mladih za upis na privatne institucije takođe stvar lakših kriterijuma.

„Statistika koju dobijamo od Kosovske agencije za statistiku pokazuje gotovo jednako učešće studenata na javnim i privatnim univerzitetima. Imamo negde između 43 i 47 procenata pohađanja studenata na privatnim univerzitetima u poređenju sa javnim. Ono što vredi reći jeste da smo poslednjih godina imali opšti pad broja studenata na svim univerzitetima. Razlog zašto studenti biraju privatne univerzitete je taj što javni univerziteti imaju prijemne ispite i studenti imaju poteškoća sa prijemom na neke specifične oblasti zbog kriterijuma prijemnog ispita. U međuvremenu, na privatnim univerzitetima, kriterijumi za prijem kao što su prosečna ocena ili rezultati državne mature se u većini slučajeva ne primenjuju“, rekla je Ćolaku.

Direktor organizacije koja se bavi evaluacijom obrazovanja na Kosovu „Tič for Kosovo“ Egzon Gaši naveo je da pad stope nataliteta i veliki broj javnih i privatnih visokoškolskih ustanova sada utiču na činjenicu da javni univerziteti sada imaju manje studenata.

„Poslednjih godina imali smo manje dece upisano u osnovne škole, a to svakako utiče na činjenicu da imamo manje studenata na univerzitetima. A drugi faktor koji je veoma važan je činjenica da imamo mnogo javnih fakulteta i privatnih koledža širom Kosova. Mislim da univerziteti i škole ne bi trebalo da budu profitabilni, jer upisuju studente koji nisu u mogućnosti da se upišu na javne univerzitete. Mislim da smo čak i kada je reč o javnim i privatnim univerzitetima, premašili taj broj“, rekao je Gaši.

U međuvremenu, direktor Kosovske agencije za akreditaciju Naim Gaši rekao je da je ova agencija podigla standarde i da mnoge privatne visokoškolske ustanove ne ispunjavaju kriterijume.

„Evropska komisija, u izveštaju od pre dve godine, kaže da je Agencija za akreditaciju smanjila broj visokoškolskih ustanova i studentskih kvota na osnovu kriterijuma kvaliteta“, rekao je Gaši.

Univerzitetski profesor Bljerim Redžaj takođe je ocenio da su za mnoge mlade ljude programi u privatnim visokoškolskim ustanovama prvi izbor – stoga bi i javne institucije trebalo da preispitaju svoje programe i politike i uspostave odgovarajuće mehanizme kako bi povratile izgubljeno tržište maturanata srednjih škola.

Prema Redžaju, na Univerzitetu „Hasan Priština” neki programi su imali veliku konkurenciju, dok je u drugima popunjeno manje od 30 odsto kvote.