Janković: Sporazum Kosova i Danske o zatvorenicima nije samo pitanje novca, ima i političku konotaciju

Sporazum po kom će 300 zatvorenika iz Danske kaznu služiti na Kosovu pored novca ima i politički, ali i kulturološki aspekt, ocenjuje za Kosovo onlajn Miloš Janković, advokat i nekadašnji zaštitnik građana koji iza sebe ima bogato iskustvo i kao direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, ali i kao član Potkomiteta UN-a za prevenciju torture.

“Teško je rešiti problem migranata koji se nisu socijalizovali, već su činili određena krivična dela. I ovo je jedan najjednostavniji način da se, praktično, ljudi iz Danske ekstraktuju na drugu teritoriju i da jednog dana kad im istekne kazna ne izađu iz zatvora na ulicu u Danskoj, već da se u drugoj zemlji sprovede postupak ekstradicije tih ljudi”, objašnjava Janković i navodi da će time Danska rešiti jedan od gorućih problema, a to je pitanje velikog broja migranata.

S druge strane, na pitanje šta sporazum donosi Kosovu, on kaže da tu nije samo pitanje novca, već sporazum ima i određene političke konotacije, ali i kulturološki aspekt.

“Ovo je sporazum koji je od strane saugovarača Danske tretiran kao sporazum dve države, što Kosovu jako znači da ulazi u takve interaktivne međudržavne bilateralne sporazume. Taj sporazum ukazuje, opet sa političnog aspekta, da je Kosovo deo sistema kom pripada jedna skandinavska zemlja kakva je Danska. Osim toga, taj sporazum kosovskim vlastima i kosovskoj zajednici može pomoći da prihvate ne samo kulturu izvršenja krivičnih sankcija kakva je u Danskoj, koja prednjači po sistemu poštovanja prava lica koja su lišena slobode, već i da svoj zatvorski sistem uobliči na jednom daleko većem nivou, a što sve će imati jednu posledicu na daleko širem planu”, kaže Janković.

Ocenjuje da ovaj sporazum neće neposredno uticati na poboljšanje uslova u drugim zatvorima na Kosovu, u kojima su između ostalog pritvoreni i Srbi, ali da se na duži rok može očekivati da će danski primer imati reperkusiju i na sve ostale osuđenike koji se nalaze u kosovskim zatvorima.

“Ne samo da će u zatvorima vršiti svoje funkcije zatvorski službenici koje delegira Danska, već će i čelnik tog sistema biti Danac, iako će postojati i direktor koji je izabran od kosovske vlade, ali sve će to uticati i na status, i na respekt, na položaj, materijalni status... službenika zatvorske uprave Kosova i to će posledično imati domino efekat i na drugim stranama”, navodi Janković.

Kaže da se velika rasprava vodila o tome da li će Kosovo uspeti da omogući zatvorenicima standarde kakve uživaju zatvorenici u Danskoj i da primedbe da Kosovo nije deo UN-a i Saveta Evrope i da se shodno tome se na njega ne odnose odredbe međunarodnih konvencija - nisu u potpunosti tačne.

“Postoje međunarodne konvencije koje su univerzalne i gde jurisdikcija međunarodnih tela postoji bez obzira na to što određena država nije član neke međunarodne organizacije. Komitet za prevenciju torture, to je telo Saveta Evrope, je zaključilo sporazum sa Unmikom i oni su već nekoliko puta posećivali Kosovo, davali su svoje preporuke i kosovske vlasti u tom kontekstu i sarađuju sa međunarodnim telima. Veći je problem na koji način će Danska ostvarivati svoju jurisdikciju na teritoriji Kosova. To je stvar koja će biti jako problematična i veoma kompleksno pravno pitanje”, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje da li je samo premeštanje zatvorenika iz Danske na Kosovo kršenje njihovih prava Janković podvlači paralelu sa osobama koje su osuđene od strane Haškog tribunala.

“Ono što je zaista u suprotnosti sa međunarodnim propisima, to je da su lica koje su sa teritorije Srbije ili BiH poslata na izrašavanje kazne u neke udaljene zemlje, čime su narušena njihova prava. Ja sam, na primer, išao u posetu Milanu Martiću koji je u Estoniji, i to ne u glavnom gradu, nego u jednom udaljenom mestu i promenili smo tri aviona dok smo tamo došli. To je sve jako puno koštalo, bilo jako naporno. Tu su i neki drugi problemi. Na primer, tamo gde je u upotrebi drugi jezik, postoji pitanje komunikacije. Pravo tog lica je i pravo na štampu, na televiziju. On u Estoniji nije mogao da prati program na srpskom. Dalje, pitanje učešnja u kulturnim aktivnostima, pitanje verskih prava... Znači, to izdržavanje kazne daleko od mesta prebivališta je sporno”, navodi on.

Kada je u pitanju sporazum Kosova i Danske, po njemu, bila bi povređena prava ukoliko bi danski državljani, odnosno lica koji imaju prebivalište u Danskoj, bili prebačeni na Kosovo. Ukoliko je reč o licima koja se deportuju, migrantima koji imaju prebivalište u nekoj zemlji Afrike ili Azije, tu se otvora pitanje da li ima razlike ukoliko borave u zatvoru na Kosovu umesto u Danskoj.

“Šta ukoliko je njegova porodica u Danskoj, a on se nalazi na Kosovu? Poprilično je kompleksno to pitanje i ono izaziva kontroverze i činjenica je da će međunarodna tela zauzeti stav tim povodom, pošto je sad već postala praksa da određene zemlje koje pametno rezonuju, a mislim da je ovo pametan potez danskih vlasti, davanjem nekog novca eliminišu sebi problem na jedan suptilan način”, kaže Janković.

Janković podvlači i da se sa izdržanom kaznom ovaj problem ne zatvara jer ostaje otvoreno pitanje šta će biti s tim ljudima kad im isteknu kazne.

“Sigurno neće biti vraćeni na teritoriju Danske, pa da Danci čupaju kosu šta će s njima. Oni će ostati verovatno na Kosovu, a onda će verovatno kosovske vlasti da pregovaraju, da traže pare kako da ih deportuju. Mnogi će se okoristiti, advokati će tu imati dosta koristi, zdravstvene službe…, naplaćivaće se sve što se čini, tako da ima tu koristi za puno subjekta”, kaže on.

Na pitanje da li će to predstavljati bezbednosni rizik po region, Janković navodi da je to teško danas proceniti i podseća da su kroz ovaj region prošli milioni migranata.

“Naša država prvo je otvorila granice, lično sam bio na tim neformalnim prelazima, gde su ljudi u kolonama išli, sve je to bilo pod okom UNHCR -a. Dozvoljavalo se da migranti koji su ušli bez pasoša, bez ičega, da prolaze teritorijom Srbije, pravljeni su neki kampovi… Činjenica je da Srbija kao i ostale zemlje u regionu nisu imale većih bezbednosnih problema. Mi danas imamo problem na granici s Mađarskom jer je neformalni sistem uspeo da se konsoluduje i onda su to više sukobi tih vođa migranata, to je u stvari jedno stvaranje mafijaških klanova koje bi država morala da što pre ukine”, zaključuje Janković.