Kadriu: Ptičji grip na Kosovu, jaja i meso živine nisu zarazni, ali potreban je oprez

Kosovska agencija za hranu i veterinu poručuje građanima da, uprkos pojavi ptičjeg gripa na Kosovu, nema mesta panici, ali da svakako treba voditi računa, prenosi Koha.

Direktor Direkcije za javno zdravlje pri ovog agenciji Fljamur Kadriu ističe da nema dokaza da jaja ili meso živine uzrokuju bolest ili da prenose ptičji grip na čoveka.

"Mi smo kao agencija izašli sa izjavom da ne postoje dokazi da proizvodi, jaja i meso živine, izazivaju bolest ili prenose ptičji grip na ljude. Ali, etično je da pogođene ili bolesne životinje ionako napuste lanac ishrane. Jedna od mera za iskorenjivanje pričijeg gripa je uništavanje zdravih ptica, ali blizu pogođenog jata. Nema dokaza da stanovništvo rizikuje od jaja, ako naiđe na jaja pogođena bolešću. Nema dokaza da se bolest prenosi sa proizvoda na ljude. Ali u svakom slučaju se moraju preduzeti higijenske mere, čišćenje ruku, pripremanje mesa na potrebnim temperaturama, prženje jaja na potrebnim temperaturama. Nema mesta nikakvoj panici, ali mora se paziti“, kaže Kadriu.

On ipak savetuje da prilikom kupovine proizvoda, potrošač pogleda deklaracije, rokove, pogleda etikete proizvoda, da li su od sertifikovanih i odobrenih proizvođača.“

U danu kada se obeležava Svetski dan bezbednosti hrane, Kadriu procenjuje da na Kosovu postoji dobra sigurnost hrane.

"Mi kao FVA imamo mandat da osiguramo da građani imaju sigurnu hranu. Na Kosovu uopšte imamo dobar nivo bezbednosti. Proizvodi životinjskog porekla izloženi su većem riziku od prirode nego proizvodi biljnog porekla. Iako hrana životinjskog porekla čini 20 odsto svih namirnica koje se nude ljudima, rizik je 80 odsto veći u poređenju sa biljnim proizvodima. Mora se obaviti veća kontrola. Suzbijanje treba započeti od izvora, dok je životinja još uvek živa, da bi se podvrgavalo kontrolama i radnjama radi sprečavanja različitih bolesti“, kaže Kadriu.

On naglašava da nije lako obezbediti potpunu sigurnost i da to ne nude ni najrazvijenije zemlje.

"Trudimo se da bezbednost zadržimo na najvišem mogućem nivou, ali potrošač takođe igra veliku ulogu u tome. On mora prijaviti sve nepravilnosti“, rekao je Kadriu.

Prema njegovim rečima, žalbe potrošača na Kosovu se uglavnom odnose na istekle rokove i slučajeve trovanja, kojih, kako kaže, nema mnogo.