KIP: Unmik i Euleks doprineli klimi nekažnjavanja za ratne zločine

Prema izveštaju kosovskog Instituta za pravdu od 117 optuženih za ratne zločine na Kosovu, 62 su pripadnici albanske nacionalnosti, 49 srpske, pet crnogorske i jedan je pripadnik zajednice Roma Aškalija i Egipćana, prenosi Kosovo Pres.

Izveštaj kosovskog instituta za pravdu pod nazivom  "Amnestija za ratne zločine na Kosovu", bavi se efikasnošću Unmika i Euleksa u istragama i procesuiranju ratnih zločina na Kosovu.

Kašnjenja u rešavanju ovih slučajeva navela je mnoge osumnjičene da napuste Kosovo. Njih  teško može da nađe tužilaštvo. Mnogi svedoci više nisu živi, dok postoje i drugi kojima je sećanje "izbledelo", navedeno je u izveštaju.

Istraživač na Kosovskom pravnom institutu Gezim Šalja rekao je da ni 21 godinu nakon završetka rata pravosuđe nije uspelo da pruži odgovor u vezi sa ratnim zločinima na Kosovu. 

"Ovaj izveštaj predstavlja napore svih institucija u rešavanju ovih slučajeva, kao što su UNMIK, EULEKS, ali i lokalnih tužioca. Izveštaj takođe predstavlja najveće zločine koji su se dogodili tokom poslednjeg rata na Kosovu, koji su izazvali međunarodnu pažnju, ali za koje 21 godinu nakon završetka rata nema epiloga ili odgovornosti, uprkos tako velikom broju ubijenih ljudi. Od 1999. do 2000. godine za slučajeve zločina od strane misije Unmika,  Euleksa, ali i lokalnih tužioca optuženo je 117 osoba", rekao je Šalja.

U izveštaju je navedeno da finansijski troškovi odštete od strane Srbije iznose više od 22 milijarde evra.

Istraživač Medina Kadriu naglasila je da je takođe nedostajalo političke volje da se počinioci privedu pravdi Kadriu: 

"Od 1999. do  2000. godine tužioci su podigli optužnice protiv 29 Srba, jednog Albanca i tri Crnogorca. Od 2000. do 2008. godine, tužioci Unmika podigli su optužnice protiv trojice Srba, 19 Albanaca i jednog Crnogorca. Tokom ovog vremenskog perioda, sudije Unmika osudile su samo jednu osobu, a na kraju svoje misije ostavili su nerešena 1.200 predmeta ratnih zločina nasleđenih od Euleksa. Unmik je doprineo klimi nekažnjivosti za ratne zločine tako što nije sproveo brze, nezavisne i nepristrasne istrage. Samo je mali broj ljudi odgovornih za rat, etničke zločine tokom i nakon rata na Kosovu izveden pred lice pravde", rekla je Kadriu.

Od 1.200 slučajeva nasleđenih od Unmika, misija Euleksa je zaključila 300 slučajeva samo u julu 2013. godine, navodeći kao razlog nedostatak dokaza. 

"Misija Euleks nije uspela da da prioritet preostalim nerešenim slučajevima ratnih zločina. Takođe nije uspela da uspostavi održivu regionalnu saradnju, posebno sa Srbijom, koja bi doprinela obezbeđivanju prisustva okrivljenih u krivičnom postupku, svedoka i pružanju dokaza. Pad kredibiliteta Euleksa u istrazi i suđenju za ratne zločine povezan je sa brojnim skandalima članova ove misije, gde se tvrdilo da su sudije i tužioci misije Euleks angažovali lokalnog advokata za slučajeve koji su povezani sa ratnim zločinima“, rekla je ona.

Posle 2018. godine, kada su nadležnosti prenete na Specijalno tužilaštvo Kosova i lokalne sudije, Euleks je imao samo nadležnosti za nadgledanje.

Od 2016. do juna 2020. godine, Specijalno tužilaštvo podiglo je 14 optužnica za ratne zločine.

Ta institucija je uspela da samo jednu optužnicu okonča pravosnažnom presudom, a radi se o licu koje pripada albanskoj nacionalnosti.

Istraživač sa kosovskog Instituta za pravdu Mirvet Tači rekao je da je ideja predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija da se osnuje Međunarodni sud za istragu zločina koje je počinila Srbija nedostvariva, jer prema njemu Kosovo ne može da uspostavi tako nešto.

Uprkos činjenici da je u svim međunarodnim i domaćim izveštajima Republika Srbija predstavljena kao agresor prema Kosovu, Tači je rekao je da su procesuiranje i krivični procesi protiv Albanaca mnogo evidentniji nego protiv Srba. 

"Od ukupno 117 optuženih osoba, proizilazi da njih 62 pripadaju albanskoj nacionalnosti, zatim 49 njih pripada srpskoj nacionalnosti, pet Crnogoraca i samo jedna osoba pripada RAE nacionalnosti. Dok je neravnoteža još izraženija kada je u pitanju kažnjavanje ovih osoba. Od ukupno 40 pravosnažnih presuda, 35 osuđenika pripada albanskoj nacionalnosti, četiri su Srbi, dok je samo jedan Crnogorac. Izraženi u procentima od 1999. do juna 2020. godine, sudije misije Unmika, Euleksa i lokalnog sudstva, osudili su oko 87,5 procenata su osoba koja pripadaju albanskoj nacionalnosti, 10 procenata Srba i samo 2,5 ostalih, neki od njih su Crnogorci", rekao je Tači.