Klimatske promene na Kosovu ugrožavaju operacije Kfora

Pored bezbednosnih i socio-ekonomskih izazova, izveštaj koji je sastavio Nato upozorava da čak i klimatske promene u narednim godinama mogu proizvesti velike posledice po lokalno stanovništvo, kao i prisustvo Misije Kfora na Kosovu. Izveštaj upozorava da ekološki kriminal predstavlja ozbiljan izazov za ekosistem Kosova, prenosi Koha.

U izveštaju se pominje i mogućnost potencijalnog prekida Nato operacija jer se očekuje porast broja preminulih zbog vrućine i zagađenog vazduha.

Kosovo je jedno od žarišta klimatskih promena, kaže se u izveštaju generalnog sekretara Natoa, koji govori o prisustvu misija Alijanse u oblastima sa visokim rizikom od prirodnih katastrofa.

U izveštaju se navodi da ekološki kriminal zajedno sa ranjivom bezbednosnom situacijom može imati posledice u narednim godinama. 

"Jugoistočna Evropa, uključujući Kosovo, identifikovana je kao jedno od žarišta zagrevanja planete. Ubrzano zagrevanje atmosfere u regionu dovodi prirodne događaje do ekstrema, kao što su požari 2017. i 2022. godine i teške poplave koje je Kosovo doživelo 2023. Očekuje se da će se učestalost i intenzitet takvih događaja povećati. Zajedno sa socio-ekonomskom ugroženošću i izazovnom situacijom u bezbednosnom okruženju, klimatske promene mogu imati štetne posledice po Kosovo i prisustvo Natoa na terenu", navodi se u izveštaju.  

U dokumentu se pominju i izazovi za životnu sredinu na Kosovu. 

"Ekološki zločini, kao što su nelegalna seča i bacanje smeća, predstavljaju ozbiljan izazov za ekosistem i životnu sredinu. Ove aktivnosti ne samo da degradiraju prirodne resurse i ekosisteme, već i pogoršavaju uticaje klimatskih promena povećanjem nivoa zagađenja i smanjenjem sposobnosti šuma da deluju kao ponori ugljenika. Kfor je bio uključen u praćenje ekoloških zločina, dok je procenjivao bezbednost oko 12 oblasti u kojima se čuvaju toksični i radioaktivni materijali – od kojih su mnoge neadekvatne za bezbedno skladištenje. Kfor i KBS sprovode mesečne procene ovih objekata kako bi sprečili dodatne rizike po životnu sredinu", navodi se u izveštaju objavljenom 10. jula.  

Dokument Natoa pominje i druge aktivnosti Kfora, uključujući i one van Kosova, u pomaganju državama da se suoče sa prirodnim katastrofama. 

"Kfor je odigrao važnu ulogu u pružanju pomoći nakon ekstremnih vremenskih nepogoda. U 2016. godini, nakon zahteva za podršku lokalnih vlasti, Kfor je pružio pomoć u slučaju poplava u Skoplju, inženjerskim vozilima, uključujući utovarivače, bagere i kamione", navodi se u izveštaju.  

Pored poplava, ekstremna toplota i čestice u atmosferi se smatraju izazovima za misije i sredstva Natoa, navodi se u izveštaju. Kako bi se bolje razumeo uticaj ekstremnih vrućina u regionu, navodi se da su analizirane predviđene temperaturne promene u narednim godinama, koje bi mogle uticati na smanjenje Nato operacija.  

"Gledajući broj dana u godini kada temperature idu iznad 35 stepeni Celzijusovih, ova cifra će se vremenom dramatično povećati. Kratkoročno (2020-2039) predviđa se samo 4,4 dana sa temperaturama iznad 35 stepeni tokom letnjih meseci. Dugoročno (2060-2079), ovaj broj će se povećati na 21,2 dana godišnje. Krajem veka (2080-2099), prema najgorem scenariju, očekuje se da će Kosovo imati 39,2 dana godišnje sa temperaturama iznad 35", navodi se u izveštaju. 

Pominje se i porast broja umrlih od posledica toplote i zagađenja vazduha. 

"Prema najgorem scenariju, doći će do porasta temperature od 4 stepena između kratkoročnog perioda i kraja veka, što bi moglo da ima dramatične posledice u regionu kako se povećava broj 'vremenskih dana sa crnom zastavom'. Iako projektovano povećanje temperature nije tako ekstremno kao u nekim drugim geografskim oblastima u kojima Nato deluje, ipak je dovoljno značajno da pojača postojeće pretnje u već vrućem okruženju i smanji operativne dane. Čak i kratkoročno, očekuje se da će ova putanja negativno uticati na produktivnost, potencijalno ometajući operacije i povećavajući smrtnost zbog toplote i zagađenja vazduha", navodi se u izveštaju. 

Sa porastom temperatura, ukazuje se na mogućnost iscrpljivanja akumulacionih jezera na Kosovu. Štaviše, projekcije viših temperatura i povećanog rizika od požara, smanjenih padavina i porasta stanovništva sugerišu da bi do 2050. četiri od pet kosovskih slivova mogla da se suoče sa nedostatkom vode, što bi moglo da utiče na vodosnabdevanje kako lokalnog stanovništva tako i osoblja Kfora", navodi se u saopštenju. 

Predstavnici organizacija koje se zalažu za zaštitu životne sredine kažu da opasnost postoji jer se do sada nije vodilo računa o upozorenjima o šteti koja se nanosi ekološkoj sredini. 

"Podaci i statistika kojima upravlja Nato su, naravno, zasnovani na njihovim nalazima, s obzirom na to da imaju mnogo povećano prisustvo na Kosovu, ali su, naravno, čitali i izveštaje vladinih i nevladinih organizacija u Republici Kosovo. Svedoci smo da smo poslednjih godina imali ozbiljne situacije sa poplavama, obilnim kišama, sa dužim periodima suše, što znači da imamo ekstremno vreme i to će se sigurno nastaviti i u narednim godinama. Došli smo u ovu situaciju nakon što se opomene koje su date nisu uzete u obzir i sada smo u situaciji da se moramo prilagođavati", kaže Valon Raka, izvršni direktor u organizaciji za zaštitu životne sredine "Đeti". 

Prema njegovim rečima, ova situacija je i posledica nerada institucija. 

"Dosadašnji rad institucija ima velike zastoje i mi kao društvo nismo tamo gde bi trebalo da budemo. Možemo učiniti mnogo više i još uvek nije kasno da počnemo i da se posvetimo da se bar zajedno suočimo sa ovom situacijom i zaustavimo degradaciju životne sredine. Pozivamo i da se ne daju nove dozvole za hidroelektrane, da se poveća količina šuma, da se zasade nova stabla, da se grade novi kapaciteti za akumulaciju vode. Imamo i Ujman u severnom delu gde je izgrađen samo deo sistema Ibar Lepenac, a moramo da izgradimo i preostali deo", naglasio je Raka. 

Kao zaključak u slučaju Kosova, izveštaj Natoa navodi da klimatski aspekti mogu uticati na rad bezbednosnih aktera na Kosovu na nekoliko načina. 

"Prvo, povećanje događaja u vezi sa klimom može povećati potražnju za KBS-om da pruži podršku civilnim vlastima. Podrška razvoju civilnog planiranja u vanrednim situacijama i sposobnosti upravljanja kriznim situacijama, kao i kapaciteta za reagovanje na klimatske događaje trebalo bi da ostane ključni element Nato zadataka. Pored toga, ovo takođe može povećati potražnju za resursima Kfora za direktnu pomoć kosovskim institucijama", navodi se u izveštaju. 

Ratovi se smatraju pokretačem klimatskih promena i ekološke štete, a, prema Natou, najtipičniji je primer ruske agresije na Ukrajinu. Na osnovu izveštaja generalnog sekretara Natoa Jensa Stoltenberga, ruska okupacija je pored ljudskih stradanja imala i razorne klimatske i ekološke posledice ne samo u Ukrajini, već i van njenih granica.