Kovač: Britanski i američki specijalci učestvovali sa OVK u kopnenom napadu na Kosovo

Deo britanskih i američkih specijalnih snaga učestvovao je sa pripadnicima OVK u fazi kopnene agresije NATO 1999. godine na Kosovu, međutim, te informacije se ne mogu naći u oficijelnim podacima nijedne od ovih država, otkriva direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma i penzionisani general-major Mitar Kovač.

Kako navodi Sputnjik, iako je od agresije na SR Jugoslaviju prošlo više od dve decenije, zvaničnik američke administracije u Prištini je tek sada priznao da su njihovi vojnici učestvovali i u kopnenoj invaziji na Srbiju i da su u tim borbama i ginuli.

Sumnju da se Srbi nisu branili i borili samo protiv terorista OVK, već i tada najmoćnije vojne sile, otklonio je ambasador Sjedinjenih Država u Prištini Filip Kosnet pre neki dan.

"Američki vojnici se nisu borili, a neki od njih su i umirali, da bi se stvorila ’velika Srbija‘ ili ’velika Albanija‘ na Balkanu. Kosovo ima koristi od toga što je multietničko, multiversko i priče o ’velikoj Albaniji‘ ili ’velikoj Srbiji‘ na Balkanu bile bi predaja i neuspeh“, naveo je Kosnet.

Kako se ističe u tekstu, Kosnetovim priznanjem srušen je mit kako oni nisu bili spremni da u kopnenim borbama ginu u ratu za Kosovu, te da su se odlučili samo za NATO bombardovanje, odakle su izašli bez žrtava.

Penzionisani general-major Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma rekao je u emisiji radio Sputnjika  da sigurno zna da je deo britanskih i američkih specijalnih snaga učestvovao sa "teroristima OVK u fazi agresije NATO 1999. na Kosovu i Metohiji".

"Godinu dana ranije, njihovi dobrovoljci takođe su učestvovali u terorističkim akcijama i izviđačkim misijama na tom prostoru. Međutim, te informacije se ne mogu naći u oficijelnim podacima nijedne države“, kaže Kovač.

On smatra da je američki ambasador uputio poslednju poruku kako bi bio što ubedljiviji i kako bi doslovno stavio do znanja svim političarima na Kosovu da se ne hvale da su oni stvorili slobodu i tu lažnu državu.

"Da nije bilo Amerike, mi ne bismo imali tu takozvanu državu. Samo ne znam zašto je pomenuo ’veliku Srbiju‘, jer ona nije ni velika ni mala u sastavu sa Kosovom i Metohijom. To je istorijska kategorija“, kategoričan je Kovač.

Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma smatra da "velika Albanija“ nije došla na red, niti je tako nešto sada prihvatljivo u svetu.

Objašnjava da bi bilo bi veoma prepoznatljivo u negativnom smislu da se agresija na SR Jugoslaviju 1999. desila da bi se ta teritorija i mimo priznanja priključila nekoj drugoj državi.

To bi, kaže Kovač, bio presedan i za mnoge druge probleme i u Evropi.

"Proglašenje Kosova i Metohije u smislu prisajedinjenja, a pod okriljem NATO je neprihvatljivo čak i za Vašington. SAD žele Kosovo i Metohiju kao veliku bazu na jugoistoku Evrope koja nikada neće suštinski postati država i Bela kuća neće prihvatiti strategiju prisajedinjenja takozvane države Kosovo sa Albanijom“, ocenjuje naš sagovornik. 

U krajnjoj meri, kaže Kovač, to bi uticalo i na bezbednost regiona.

On smatra da nema nikog u Srbiji ko bi prihvatio takvo stanje, a u skladu sa Ustavom, Srbija bi morala da primeni silu da zadrži deo svoje nacionalne teritorije.

"U tim uslovima prestao bi mandat NATO na osnovu Rezolucije 1244 i pripadnici Alijanse bi morali da napuste područje Kosmeta iako je Albanija članica NATO", smatra Kovač.

Kovač podseća da u međunarodno pravnom smislu, Srbija ima jurisdikciju nad tom teritorijom sve dok ne postane članica NATO, a problem je samo u nedoslednoj primeni sporazuma, pre svega Briselskog, a delimično i onoga iz Vašingtona.