Krasnići: U 2022. godini borba sa pandemijom lakša, 30 miliona evra za lekove

I pored toga što je na Kosovu zabeležen prvi slučaj omikron soja korona virusa direktor Univerzitetske kliničke bolnice Kosova Valjbon Krasnići veruje da će tokom 2022. godine borba sa pandemijom biti lakša, prenosi Kosova pres. Krasnići je najavio da je ove godine neće biti nestašice lekova jer je izdvojeno 30 miliona evra u tu svrhu.

"Verujem da će svet i Kosovo imati lakšu godinu u pogledu pandemije, uzimam u obzir mnoge faktore, pre svega znanje koje imamo o virusu, vakcinaciju i sprovođenje mera", izjavio je Krasnići.

Kada je u pitanju nestašica lekova kaže da su, tokom 2021. uspeli da pacijentima obezbede većinu lekova sa liste. Ipak, do povremenih nestašica je dolazilo, kako navodi, zbog poremećaja na tržištu izazvanih pandemijom korona virusa.

"Većina lekova je dostupna skoro cele godine, naravno da ima povremenih nestašica nekih lekova, ali oni koji su najneophodniji i najbitniji za pacijente su bili dostupni tokom cele godine. Znate da je tokom godine bilo nestašica insulina i fraksiparina. To je svakako posledica poremećaja koji su nastali usled pandemije“, naglasio je on.

Stabilnost u snabdevanju lekovima sa esencijalne liste Krasnići obećava tokom 2022. godine jer je Vlada izdvojila 30 miliona evra. On ističe da je budžet  predviđen za ovu godinu značajno veći.

"I za 2022. godinu je predviđen veći budžet nego prethodne godine, a ono što je za nas dobrodošlo je činjenica da je u esencijalnoj listi lekova planirano oko 30 miliona evra, što je znatno više nego prethodnih godina. Međutim, i pored ovog povećanja, potrebe zdravstvenih ustanova su mnogo veće i očekujemo da će u slučaju potrebe i hitnih zahteva ovaj budžet biti povećan tokom naredne godine“, rekao je Krasnići.

Pacijenti na Kosovu se i dalje suočavaju sa dugim čekanjem na operacije u mnogim klinikama.

Krasnići kaže da su najduže liste čekanja u vaskularnim i ortopedskim klinikama, iako su, prema njegovim rečima, u mnogim klinikama uspeli da stabilizuju stanje i čekanja su minimalna.

Na duge liste čekanja utiču mali kapaciteti operacionih sala i loše snabdevanje potrošnim materijalom.

"U nekim službama zatekli liste čekanja od 2017. godine i naravno da je pandemija ovo pogoršala. Klinika za vaskularnu hirurgiju radi pojačanim intenzitetom, takođe u Jedinici invazivne kardiohirurgije na koronarografiji takođe radi pojačanim intenzitetom od smanjenja obolelih od kovida, dok u Klinici za ortopediju ulažemo u izgradnju aneksa. Klinike da povećamo broj prostorija i takođe smo u funkcionisanju kičmene jedinice na Ortopediji“, izjavio je Krasnići.

Nabrajajući neke od projekata koje su uspeli da realizuju, Krasnići navodi da projekat za vantelesnu oplodnju nije završen zbog nedostatka novca.

Najavio da su prošle godine izabrani su direktori mnogih klinika, koje su godinama rukovodili vršioci dužnosti. Krasnići je rekao da tokom ove godine namerava da imenuje direktore regionalnih bolnica i načelnike odeljenja koji su i dalje vršioci dužnosti.