Maćedonci: Imamo flotu dronova Bajraktar, nabavili smo i druge, ali to nećemo otkrivati javnosti

Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci tvrdi da su odbrambeni i bezbednosni kapaciteti značajno poboljšani poslednjih godina i da Kosovo ima flotu dronova Bajraktar, kao i druge bespilotne letelice, ali da mnoge informacije još nisu otkrivene javnosti, piše RSE.

Maćedonci naglašava da su ulaganja u ljudstvo, opremu i doktrinu odigrala ključnu ulogu u unapređenju Kosovskih bezbednosnih snaga, čineći ih sposobnijim da ispunjavaju svoje odbrambene zadatke i prilagođavaju se novim bezbednosnim izazovima.

Međutim, zbog osetljivosti informacija, Maćedonci je kazao da je ograničen u detaljima koje javno iznosi i pominje samo neke od sistema koje Kosovo poseduje.

„Imamo flotu dronova Bairaktar. Pored njih, nabavili smo i druge sisteme bespilotnih letelica – koji nisu objavljeni – i nastavljamo sa nabavkom, kako bismo zadovoljili ne samo operativne potrebe KBS-a, već i da bismo imali dovoljno kapaciteta za bilo kakvu promenu situacije“, kaže Maćedonci za Radio Slobodna Evropa.

Kosovo se, od kraja rata 1999. godine, uglavnom oslanjalo na mirovne snage Nato-a, Kfor.

Tranzicija KBS-a u vojsku

U 2018. godini, njene bezbednosne snage su započele desetogodišnji proces transformacije u punopravnu vojsku.

Ministar Maćedonci kaže da se ove godine očekuje početak treće i poslednje faze tranzicije i ističe da je već postignuto nekoliko ciljeva planiranih za 2028. godinu.

Ovde pominje dovoljnu količinu municije, kao i pomake u regrutovanju kadrova.

„Sada smo premašili broj od 4.000 vojnika. Verujem da je preko 4.300 ili 4.400 dovoljno u ovoj fazi. U tom pogledu, mi smo ispred plana – što znači da smo postigli ciljeve ranije nego što je predviđeno. Verujem da ćemo do sledeće godine imati 5.000 vojnika“, kaže Maćedonci.

Očekuje se da će do kraja transformacije Kosovske bezbednosne snage imati više od 7.500 pripadnika - od toga 5.000 aktivnih i ostalih u rezervi.

Od početka tranzicije, proces je imao podršku Sjedinjenih Država, ali ne i Natoa, koji je insistirao da KBS treba da se pridržava svojih prvobitnih zadataka, kao što su reagovanje na krize ili civilna zaštita.

Ovaj stav je ove nedelje ponovio generalni sekretar Natoa Mark Rute tokom posete Kosovu.

„KBS mora da ima sve što je potrebno da bi bio efikasan u obavljanju svoje humanitarne uloge ovde na Kosovu. Ovo je mandat koji Nato ima da pomogne KBS – da se razvija i bude humanitarna snaga u ovoj zemlji, kada se pojave humanitarna pitanja. Ovo je mandat i mi radimo na tome svaki dan“, rekao je Rute.

U odgovoru, predsednica Kosova Vjosa Osmani je rekla da nepriznavanje Kosova od strane četiri zemlje Natoa otežava unapređenje odnosa KBS-a i alijanse, ali je naglasila da KBS, u skladu sa zakonima na snazi, ima pun mandat da štiti suverenitet i teritorijalni integritet Kosova.

„Pored toga, pronašli smo i druge načine da unapredimo ulogu KBS-a i njihov doprinos miru i bezbednosti u drugim zemljama, kroz sporazume o saradnji koje imamo sa pojedinačnim državama članicama Natoa“, rekla je Osmani.

Od šest zemalja Zapadnog Balkana, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora su članice Nato; Srbija i Bosna i Hercegovina su deo Natoovog programa Partnerstvo za mir, dok Kosovo ostaje van ovog okvira, zbog nepriznavanja od strane četiri države članice: Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije.

Kao rezultat toga, prinuđena je da se oslanja na bilateralne sporazume, posebno sa saveznicima kao što su SAD i Turska.

Kosovo smatra Srbiju pretnjom. Da ne bi došlo do nesporazuma i eskalacije tenzija, Katarina Đokić, sa Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, kaže da Priština i Beograd, pored unapređenja komunikacije, moraju povećati i transparentnost o vojnim sposobnostima koje poseduju.

„Bilo bi lepo da postoji posrednik voljan da se angažuje. Kfor je u dobroj poziciji – nije u svom mandatu, ali je prisutan. Zatim, Evropska unija posreduje u dijalogu između Kosova i Srbije – iako je u zastoju, ostaje uključena. Dakle, ima prostora za kreativnost kada je u pitanju diplomatija“, kaže Đokić za program Ekspoze RSE.

Za neke stručnjake za bezbednost, verovatnoća konvencionalnog vojnog napada na suverenitet i teritorijalni integritet Kosova je mala, uglavnom zbog prisustva Kfora.

Ali sa tekućim ratom u Ukrajini, nestabilnošću na Bliskom istoku i promenom globalnog bezbednosnog pejzaža, oni kažu da Kosovo mora hitno da poveća napore da transformiše KBS u potpuno operativnu vojsku što je pre moguće.

Adrijan Štuni, iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma, kaže da ovo više nije samo političko pitanje, već „hitna potreba“.

„U ovom trenutku Evropa se naoružava kao nikada od kraja Hladnog rata. To se ne radi iz želje, već iz nužde, zbog pretnji koje dolaze sa Istoka, konkretno iz Rusije. A Balkan je u Evropi, tačnije na jugoistoku – tako bliže mestu odakle pretnje dolaze“, kaže Štuni za Ekposenu.

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa navodno razmatra prepozicioniranje svojih trupa u Evropi. Istovremeno, to takođe povećava pritisak na evropske saveznike da povećaju vojnu potrošnju i preuzmu veću odgovornost za svoju odbranu.

Štuni kaže da se ovaj poziv odnosi i na Kosovo.

„Mnogo toga treba da se uradi u vezi sa transformacijom KBS-a u vojsku. Nalazimo se u vremenu tranzicije, veoma teškom, sa mnogo izazova, koje zahteva povećanje odbrambenih kapaciteta čak i od zemalja koje imaju vojne strukture decenijama ili stotinama godina, zamislite šta bi Kosovu moglo biti potrebno“, kaže Štuni.

Povećan budžet za odbranu

Budžet koji je dodeljen Ministarstvu odbrane Kosova povećan je sa 67,3 miliona evra u 2021. na 207,8 miliona evra ove godine. Ministar odbrane kaže da je, u svetlu nedavnih geopolitičkih promena, za odbranu u naredne četiri godine predviđen budžet od preko milijardu evra.

Ali, Štuni dodaje da, suočeno sa izolacionističkom američkom politikom, Kosovo takođe mora da diversifikuje svoja bezbednosna partnerstva.

On pominje plan Evropske unije da potroši 800 milijardi evra na odbranu i kaže da Kosovo mora da bude strateški pozicionirano da ima koristi od ovih sredstava i da bude prisutno za stolovima gde se govori o sudbini bezbednosti.

Ekspert za bezbednost izražava ogorčenje činjenicom da više od mesec dana nakon izbora Kosovo i dalje ostaje zaglibljeno u debatama o glasovima.

RSE je pitao i Stejt department SAD i Ministarstvo odbrane kako će Trampova administracija nastaviti da podržava transformaciju KBS-a u vojsku, ali nije dobio odgovor ni od jedne institucije.

Vlada Kosova je u sredu, 12. marta, načelno odobrila zaključivanje sporazuma sa SAD o produbljivanju saradnje u oblasti odbrane.

Za ministra Maćedoncija, to znači da će SAD pomoći Kosovu da izgradi strateške vojne kapacitete.

Sa ove lokacije Kosovo dobija i protivvazdušne sisteme Džavelin – poznate po svojoj sposobnosti da napreduju protiv oklopnih vozila.

Maćedonci kaže da je njihova isplata trenutno u toku, ali ne precizira kada će stići na Kosovo. Kosovo je podnelo zahtev za kupovinu preko 200 ovakvih protivavionskih topova 2024. godine.

Iste godine Kosovo je sklopilo i sporazum sa Turskom za izgradnju prve fabrike municije raznih kalibara.

Sa tim u vezi, Maćedonci je krajem prošle godine za RSE rekao da je Kosovo za četiri godine potrošilo preko 269 miliona evra na kupovinu oružja.