Međunarodni dan nestalih - na istinu se čeka već više od 20 godina

Nestali i kidnapovani
Izvor: Kosovo Online

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, obeležila je Međunarodni dan nestalih lica, 30. avgust, uključenjem putem video linka porodica nestalih širom Srbije, a na konferenciji je saopšteno da se 10.025 osoba i dalje vodi kao nestalo.

Pitanje nestalih na Kosovu ponovo je aktuelizovano nastavkom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, gde se o ovoj temi govorilo na prethodna dva sastanka, ali se naišlo na problem otvaranja arhiva iz vremena aktivnosti OVK.

Vlasti u Prištini, lokalne i međunarodne nevladine organizacije, tvrde da je tokom rata na Kosovu (1998-1999) ubijeno i nestalo više od 13.500 ljudi. Ove brojke, koje je objavio Fond za humanitarno pravo na Kosovu i u Beogradu, koriste kao konačne i kosovske institucije.

Po ovim podacima, i danas, više od 21 godine nakon završetka rata na Kosovu, 1.647 osoba se smatra nestalima. Od toga oko 420 Srba.

Srpske vlasti i nevladine organizacije u Srbiji imaju različite podatke o broju ljudi koji su ubijeni, oteti i proterani sa Kosova. U evidenciji srpske vlade nalaze se sve osobe za koje se smatra da su žrtve albanskog terorizma. Tu se ubrajaju vojnici, policija, potom civili Srbi, Crnogorci, Romi i Albanci i drugi.

Vlada Srbije tvrdi da su u periodu od januara 1998. do novembra 2001. "albanski teroristi" ubili 1.835 i oteli 1.441 osobu. Prema tom izvoru, na Kosovu je ubijeno, oteto i nestalo 1.953 Srba i Crnogoraca.

Serbeze Nadžiaj iz BIRN ukazuje da međunarodna zajednica pritiska i Beograd i Prištinu da otvore ova pitanja koja nisu otvorana do sada, ali da, kako kaže, nema dovoljno napretka pogotovo poslednjih nekoliko godina.

"Imamo jako mali broj ljudi koji su pronađeni i identifikovani. Ti ljudi nisu nestali sami po sebi. Neko ih je ubio i neko zna gde su ta tela sakrivena. Saradnja i istraživanje je ključno da bi se došlo do rešavanje ovog pitanja. Saradnja i posvećenost neophodni su da bi se postigao neki rezultat", kaže Nadžiaj i dodaje da su u Srbiji zločini zapisana i registrovani, ali da nisu dostupni javosti, dok na Kosovu nema arhive i registre o tome kako su i gde urađeni zločini.

"Od jula do novembra 1999. su urađeni najveći zločini na Kosovu, dok s druge strane iz OVK kažu da su u tom periodu radili na demitalirizaciji", ističe ona i dodaje da su u tom periodu ubijani i Albanci na KiM.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, povodom Međunarodnog dana nestalih lica, ocenjuje da vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini planski opstruišu rešavanje pitanja više od 3.800 nestalih Srba na području Hrvatske, BiH i KiM ili više od jedne trećine od ukupnog broja nestalih lica, saopšteno je iz te organizacije.

Linta smatra da je razlog opstrukcije činjenica da bi rešavanjem pitanja nestalih Srba bile dovedene u pitanje neistine o srpskoj agresiji na Hrvatsku i BiH, ugnjetavanju Albanaca na Kosovu i Metohiji devedesetih godina i krivici Srbije za ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

"Tragična je činjenica da navedene brutalne laži podržavaju skoro tri decenije zapadni centri moći. Zbog toga je važno da Srbija pokrene političku, pravnu i diplomatsku borbu u međunarodnoj zajednici za istinu o karakteru ratova devedesetih godina i masovnom stradanju srpskog naroda na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je Linta.