Meštanin Zvečana o životu u obruču Kfora i bodljikave žice: Strah, neizvesnost i nada u bolje sutra

Meštanin Zvečana Puniša Kastratović, koji živi u zgradi tik uz opštinski objekat koji je već danima u obruču vojnika Kfora i bodljikave žice za Kosovo onlajn kaže da je stanovnik ovog mesta već 50 godina, da su "svako malo tenzije i sukobi", te da se navikao na život u u bojazni i strepnji za svoju porodicu. Ipak, i pored svega, kaže, optimizam i vera u bolje sutra nisu ga napustili.

Prošlo je 14 dana od kako su kosovski specijalci upali u opštinske zgrade na severu u pokušaju da nametnu nelegalne albanske gradonačelnike zbog čeka građani Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka već 11. dan mirno protestuju protiveći se ovim nasilnim akcijama Prištine. 

Kastratović u Zvečanu živi sa sinom i snahom i troje unučadi, ali dodaje da su oni sada sklonjeni u sigurniji deo grada. Da bi došao do svog doma, kaže, mora da prođe kroz "obruč vojnika Kfora, uz obavezno legitimisanje kako bi dokazao da zaista tu i živi.

Od kada je izbila kriza, unuci ga povremeno posećuju, i to u popodnevnim satima, ali dodaje da se ne usuđuju da prespavaju.

Na pitanje kako se on i njegovi sugrađani nose sa krizom koja je nastala nakon nasilnih akcija vlasti u Prištini na severu, upada kosovskih specijalaca u opštinske zgrade i nametanja nelegalnih albanskih gradonačelnika, ironično kaže da je u Zvečanu - "blagostanje".

"Toliko smo bezbedni i ništa nam ne fali. Toliko je blagostanje, lepota, uživanje. Tako nam je lepo da ne znam šta da kažem, ne bih ovo 'blagostanje' poželeo nikom. Vojnici Kfora su, moram da kažem, fer. Međutim, ne možemo da uđemo na glavni ulaz zgrade, ne možemo da prođemo glavnom ulicom kuda smo uvek izlazili. Idemo naokolo i tako oni nas proprate pomalo. Vrlo je neprijatno, ne može biti lepo ako trpimo tuđu čizmu", rekao je Kastratović.

Za Srbe na ovim prostorima, prema njegovim rečima, život u strahu, trpljenju i neizvesnosti je nešto na šta su se, nažalost, navikli.

"Mi smo navikli da trpimo, očigledno da nam je to rođenjem dato, ali izdržaćemo. Pretpostavljam. Niko se ne usuđuje da dolazi, vrlo retko. Deca i unučad su mi tu, imam troje unučadi sa mnom su i sin i snaha. Trenutno su kod babe u drugom delu Zvečana. Dođu ponekad, ali da spavaju ne smeju zbog straha i bojazni šta može da se desi. Uglavnom, privikavamo se na nešto nenormalno. To ti je naš život", pojašnjava on.

Na pitanje da li viđa kosovske policajce, ističe da se pre svega "trudi da ih ne gleda".

Kastratovića, međutim, bez obzira na okolnosti, optimizam nije napustio, kako kaže, život svih sa ovih prostora je zebnja, strepnja i strah, ali se sa verom u Boga nadaju najboljem.

"Ovde sam 50 godina i nije to od danas, to je tako svih tih godina, brojni 'crni utorci', 'crne nedelje'. Navikli smo. To ti je naš život, kako će biti, da li će biti ne znamo, uvek strepnja, zebnja, ali nadamo se najboljem. Uvek sam bio optimista i dan danas sam optimista. To me ne napušta nikada u životu", rekao je on.