Miščević: Srbija mora biti član EU kako bi uticala na donošenje odluka, uključujući i veštačku inteligenciju

Srbija mora biti član EU kako bi uticala na donošenje odluka, uključujući i one koje se tiču veštačke inteligencije, poručila je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević povodom odluke kompanije "Meta" da bez obaveštenja trenira veštačku inteligenciju na podacima građana Zapadnog Balkana.

Najteže je stremiti nekom društvu, a nemati mogućnost da politički utičete na njegovo uređenje, to se upravo događa Srbiji i ostalim zemaljama kandidatima za članstvo u EU kada je reč o veštačkoj inteligenciji, pišu Novosti.

Sve odluke koje se donose prolaze mimo zemalja kandidata za članstvo, a njima samo ostaje da se sa tim saglase ili ne. To sada Srbiju i ostale zemlje regiona pogađa i sa veštačkom inteligencijom.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kaže da je Srbija nemoćna kada je reč o donošenju odluka na nivou EU.

"Nikako, nažalost, ne možemo da učestvujemo, jer odnos koji imamo je zasnovan na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a on ne podrazumeva naše uključivanje u rad institucija EU, niti u proces odlučivanja", kaže za Novosti Miščević.

Čak i onda kada odluke donose drugi, a ne Brisel, zemlje regiona su nemoćne.

To je upravo slučaj s postupkom koji je izvršila kompanija "Meta", koja od kraja juna koristi lične podatke korisnika platformi "Fejsbuk", "Instagram" i "Mesindžer", i to fotografije i video-zapise", za "hranjenje" veštačke inteligencije.

O tome su obavestili evropsku administraciju, ali ne i kandidate za članstvo.

Zemlje kandidati dovedene su, praktično, pred svršen čin, a da u to nisu ni upućene.  

Iz "Mete" su se zadovoljili da o svemu obaveste veliku i očigledno važnu instituciju kao što je EU, ali ne i da se "zamaraju" obaveštavanjem malih, kao što su to države kandidati.

Za utehu, neovlašćenu obradu podataka "Tviter" i "Iks" primenjuju i na teritoriji EU, navode Novosti.

Miščević ukazuje da saradnja kandidata s EU postoji, kada je reč o odlukama koje donosi EU, ali to nije isto kao kada ste deo tog društva.

"O novinama, pa i u odnosu na veštačku intelgienciju, ali i na primer sistem trgovine ugljen dioksidom, mi dobijamo informacije, ali ne možemo da to uredimo u skladu s našim interesima", ističe ona.

Kandidati su, kao budući članovi, globalno uključeni u dogovaranja, ali u veoma širokom kontekstu.

Tome služe razne inicijative, poput one Brdo-Brioni, Otvoreni Balkan ili Berlinskog procesa.

Korak dalje u tom pravcu je i ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici u koju je uključen najveći broj zemalja na Starom kontinentu. Ali, te godišnje konsultacije nisu mesto na kome bi mogla da se reše sva tehnička pitanja koja život znače.

Okreni-obrni, zemlje regiona ograničene susamo na "poslušnost".

Sve ono što se odluči u hodnicima Berlamona, za zemlje kandidate postaje "sveto pismo". Inače, rizikuju da put ka EU bude zakočen.

Da su zemlje Zapadnog Blakan putnici "trećeg razreda" koji moraju da poseduju kartu za biznis klasu, pokazuje i situacija sa određenim prehrambenim proizvodima kojima se, iako imaju identičnu ambalažu, sastojci razlikuju. 

Time se, čak, svojevremeno bavila i Evropska komisija čiji su stručnjaci pre nekoliko godina ispitali 1.900 proizvoda iz 19 zemalja, od kojih deset s istoka Evrope i utvrdili da se razlike primećuju u čak trećini slučajeva.

One nisu striktno podeljene na relaciji EU – kandidati, već po geografskoj liniji istok – zapad.

Utvrđeno je da je reč o prilagođenim proizvodima određenim tržištima i da nije nužno reč o lošijem kvalitetu, već samo o drugačijim sastojcima.

Rešenje za sve ove "zamrzlame" je, kaže ministarka, članstvo u EU.

"Jedini način prevazilaženja ovih problema je članstvo. To je moćan i realan argument zašto nam je članstvo potrebno. Nema emocija, već samo potrebe uključivanja u tokove digitalizacije, veštačke inteligencije, ali i lance proizvodnje", naglašava Miščevićeva.