Na Kosovu neki teško stižu do ličnih dokumenata

Debata, Peć
Izvor: Radio Goraždevac

Zakon o državljanstvu Kosova predviđa jedan ili više kriterijuma za građane koji do sada nisu uspeli da izvade lična dokumenta iako su zakonski okviri jasni oni se ne primenjuju, javlja Radio Goraždevac.

Na debati „Građani traže rešenje“, koju je u Peći organizovao Centar za prava manjinskih zajednica uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) govorilo se o nepoštovanju zakona koji jasno određuje pravila na osnovu kojih građani mogu da izvade kosovska lična dokumenta.

Ukoliko građanin može da dokaže da je živeo na Kosovu do januara 1998. godine ili njegovi roditelji imaju kosovske isprave, on stiče pravo na dokumenta i zakon je tu jasan, ali se, na žalost, kako je na debati istaknuto, ne primenjuje dosledno. 

Zamenica kosovskog ombudsmana Marija Radulović istakla je da Pećki region ima najviše problema sa primenjivanjem zakonskih regulativa koje se odnose na civilnu registraciju.

„Ako na žalost mogu tako da kažem, tradicionalni su problemi kancelarije u južnoj Mitrovici i kancelarije u regionu Peći, a tiču se problema civilne registracije. Probleme koje smo do sada imali, imamo ih još uvek. Građani koji se žale na nemogućnost dobijanja državljanstva njihove zahteve u velikom procentu uglavnom rešavamo“, rekla je Radulovićeva, javlja Radio Goraždevac.

Direktor odeljenja javne administracije u Peći Fatmir Aslani istakao je da je regulisanje državljanstva i ličnih dokumenta problem sa kojim se suočavaju sve zajednica i da su ovi problemi posebno uočljivi po pitanju regulisanja porodičnog nasledstva.

Predsedavajući u Savetodavnom veću za zajednice, pri kabinetu kosovskog predsednika, Živojin Ćirković naglašava da je pored svih zakonskih okvira kod ovog problema veoma važan i ljudski faktor.

“Šta reći tu, da je uvek presudan i najbitniji ljudski faktor. Ja sam probao da pomognem jednoj našoj sugrađanki koja je ostvarila pravo na penziju i išli smo u Prištinu da pitamo koja su to dokumenta koja je trebalo da dostavi, da bi ostvarila svoje pravo. U Prištini su bila potrebna dva dokumenta: lična karta i ekstrakt, koji dokazuju da je ona građanka Kosova. Međutim, pošto boravi u Gračanici, u Gračanici su joj tražili nepostojeći dokumenat, a to je da ima metar kvadratni na svoje ime. To nije utemeljeno u zakonu i u suprotnosti je sa ustavom. Kako mogu u Prištini da važe jedna pravila a u Gračanici druga?“, zapitao se Ćirković.

Aleksandar Jovović iz Goraždevca u braku je sa suprugom sa kojom ima troje dece i već četiri godine ne može da reši problem ličnih dokumenata. Pored četiri godine u bračnoj zajednici sa njim, Aleksandrova supruga je još toliko godine živela u Goraždevcu, gde je završila i srednju školu.

„Nemamo pravo na njena dokumenta iz razloga što smo venčani u beogradskoj opštini Čukarica. Kosovo to ne priznaje. Da smo se venčali u Mitrovici, Leposaviću ili bilo gde na Kosovu bilo bi drugačije, ali pošto je Srbija, onda ne postoji mogućnost. Inače i njena majka ima ličnu kartu. Već par godina kucamo na razna vrata i nikakav odgovor ne možemo da dobijemo. Imali smo probleme sa policijom prilikom putovanja jer je njena lična karta u Srbiji izdata od stane SUP Peć“, ispričao je Jovović.

Na prvoj, od četiri debate „Građani traže rešenje“, učestvovali su građani iz srpskih sredina u opštinama Peć, Istok i Klina.

Projekat sprovode Centar za prava manjinskih zajednica, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.