Na Kosovu sve veći broj silovanja, žrtve ćute, krivci prolaze sa blagim kaznama

silueta ženske osobe silovanje
Izvor: Reporteri.net

U poslednjih šest godina kosovskoj policiji je prijavljeno 225 slučajeva silovanja, a samo 2020. godine 58 slučajeva, prenosi Koha, uz napomenu da je taj broj verovatno veći jer mnoge žene nemaju hrabrosti da prijave zlostavljanje.

U Krivičnom zakonu se navodi da se pod seksualnim zlostavljanjem podrazumeva da osoba rečju ili delom izražava nedostatak pristanka za izvršenje ili nastavak seksualnog čina ili kada je pristanak žrtve dobijen obmanom, zastrašivanjem ili pretnjom.

Kosovski institut za sudsku medicinu sprovodi, na godišnjem nivou, do 120 ispitivanja slučajeva sumnje na seksualni napad, kaže Arsim Grdžaliju, direktor ovog instituta.

"Obično je reč o mlađim osobama, dok maloletna starost zlostavljanih prelazi 50 procenata, zbog zlostavljanja dece ili obmane“, kaže Grdžaliju.

Adelina Beriša iz Mreže kosovskih žena sumnja da je taj broj možda veći, jer sve žrtve seksualnog nasilja ne prijavljuju slučajeve nadležnim vlastima, napominjući da su najveći broj žrtava seksualnog nasilja devojke između 13 i 16 godina.

"Mislim da je ovo jedan od glavnih problema, izazov prijavljivanja, stigma povezana sa žrtvom seksualnog nasilja, socijalni pritisak koji se može vršiti na maloletnu devojku koja je možda seksualno zlostavljana. Sve ovo može uticati na ženu, posebno kada imamo posla sa maloletnicima, da ćuti i ne prijavljuje slučaj“, naglašava Beriša.

Upravo zbog stigmatizacije žrtava od strane društva, Grdžaliju naglašava da čak i slučajevi za ispitivanje u Institut ne dolaze na vreme.

"Za ovo pitanje potrebna je edukacija, počev od škole do institucija, tako da se slučajevi za koje se sumnja na silovanje odmah šalju Institutu za sudsku medicinu, kako bi se mogli uzeti biološki dokazi. Dakle, jednostavno ih ne treba odlagati, jer imamo kratko vreme, u prva 24 sata, treba preduzeti biološke testove “, kaže Grdžaliju.

Adelina Beriša kaže da je seksualno nasilje na Kosovu i dalje tabu tema i da se u određenim slučajevima žrtva ponovo zlostavlja. Po ovom pitanju, ona smatra da je potrebna dodatna obuka službenika u institucijama koje se bave ovim pitanjem, kako bi razumeli osetljivost ovog oblika nasilja.

"Nažalost, ove norme ili vrednosti, mentalitet sa kojim su odrasli službenici u institucijama, često mogu ometati ovaj posao. Imali smo slučajeva incesta, kada su socijalni radnici preporučili majci da ne prijavljuje muža, oca devojčice koji je seksualno zlostavljao devojčicu, jer su mu rekli sutra se niko neće oženiti devojkom ako se sazna za taj događaj“, rekla je Beriša.

Da bi podigao svest o mogućim situacijama koje ugrožene kategorije izlažu riziku da postanu žrtve seksualnog nasilja, Institut za sudsku medicinu je, kaže Grdžaliju, prošle godine pokrenuo kampanju „Reci mi na vreme“. Ova kampanja, pored svesti o prevenciji, kaže, između ostalog, ima veze i sa biološkim dokazima, jer ako nema bioloških dokaza, teško je dokazati počinioca.

"Ovu kampanju ne treba zaustaviti, treba čak i nastaviti s kampanjama ove vrste. Seksualno vaspitanje treba započeti u mladosti. Ljudi moraju znati da mogu biti izloženi ovakvoj vrsti nasilja. Ali, takođe je neophodno da sve druge institucionalne strukture znaju ulogu brzine izvođenja predmeta na ispitivanje “, kaže Grdžaliju.

Do 15 godina zatvora

U 2019. godini za krivično delo „silovanje i seksualno zlostavljanje“ rešeno je ukupno 58 slučajeva, od čega 12 zatvorskih kazni i tri novčane kazne, dok su ostali procesi završeni oslobađajućom ili odbijenom presudom, rečeno je u odgovoru Saveta za Kosovsko sudstvo. Za 2020. još uvek nema podataka.

Krivični zakon Kosova kaže da se „svako ko primorava drugu osobu da izvrši seksualno delo bez pristanka druge osobe, kažnjava zatvorom od dve do deset godina“.

Dok su do 15 godina zatvora, osobe se kažnjavaju ako je delo praćeno mučenjem ili nečovečnim postupanjem, oružjem ili opasnim sredstvima; i kada počinilac zna da je osoba posebno ranjiva zbog starosti, mentalnog ili fizičkog invaliditeta, poremećaja ili trudnoće.

Beriša iz Mreže kosovskih žena se nada da će kosovske institucije ozbiljnije pristupiti ovom pitanju, posebno otkako je prošlog septembra Skupština Kosova odobrila Istanbulsku konvenciju, koja je postala deo Ustava Kosova.

Ja
19. Januar 2021.
Zlo se treba zaustaviti i ponistiti dokle ce taj narod da pati to je mucenje sile nepravde dokle ce to tako !!!!!