Na Međunarodnom sajmu vina u Beogradu i vinari sa Kosova

U sklopu Sajma turizma u Beogradu organizuje se jedan od najvećih vinskih događaja u regionu - dvanaesti Međunarodni sajam vina "Beo vajn", na kojem učestvuju i vinari iz Velike Hoče, prenosi RTS. 

Među vinima sa Kosova preovlađuje Orahovačko vinogorje.

"Naši stari od davnina su se bavili vinom tako da smo mi nasledili i čak se trudimo da održimo tradiciju. Moja proizvodnja je do 10.000 litara na godišnjem nivou i do dve hiljade litara rakije", rekao je Miroslav Lukić iz vinarije "Lukić" iz Velike Hoče.

Posle jednogodišnje pauze, ta vinska smotra okupila je vinarije iz Srbije i italijanskih, španskih i nemačkih regija. Među italijanskim vinima, seriju Vino šampiona promovišu poznati fudbaleri.

"Ovde mi se veoma sviđa, imate dosta dobrih vina i sa mojim prijateljem Fabiom kreirali smo vino sa mojim imenom. Ovde je izloženo mnogo kvalitetnih vina iz Italije", kaže bivši reprezentativac Nemačke u fudbalu Kevin Kuranji.

Bivši sportski direktor italijanskih fudbalskih klubova Fabio Kordela, čija porodica duže od veka proizvodi vina u regiji Pulja osmislio je "vino šampiona".

"Hteo sam da stvorim svoj tim snova i tako sam kombinovao moj tim snova sa igračima, a oni nisu tu samo za reklamu, već su i suvlasnici i partneri i proizvodimo zajedno, i u tome je blistavost te ideje", kaže vinar i bivši sportski direktor u fudbalu Fabio Kordela.

Vinska zagonetka iz Slovenije prošle godine dobila je nagradu u Njujorku za najinovativniji proizvod na svetu.

"Bere se noću, prevozi se noću, skladišti se noću, stoji dve godine u totalnom mraku, pakuje se u nepropusne folije da bi i dalje bila u mraku, pije se u mraku i najbolje stvari se dešavaju u mraku", objašnjava Goran Mioković, direktor "Tri dežele" - Celjske mesnine.

Pored vina iz Hercegovine je došla rakija, sir iz mješine, kobasice.

"Mi smo doneli 19 etiketa vinskih a preovlađuje tradicionalno naša Žilavka i dosta ljudi pitaju za Blatinu iz Mostara iz Čitluka i to je nešto što ljudi najčešće i kupe kada dođu na naš štand", kažu u vinariji "Darovi Hercegovine".

Najviše srpskih vinara je iz Vojvodine, sa čak 25 vinarija. Subotički region donosi manje poznatu vinsku sortu - "palava".

"Ono što je karakteristično za naša vina jeste to da su naši vinogradi na sivom pesku, prosto taj teroar pogoduje našim vinima da izvuku neku aromatiku i prosto su kompleksna vina", kaže Neda Simićević iz vinarije "Zeba", iz Riđice.

Ulaznica košta 400 dinara, a posetioci će uz nove vinske ukusa moći da probaju narazličitiju hranu, sokove i žestoka pića i da se upoznaju sa novim svetskim vinskim trendovima.