Gorivo se na Kosovu bliži ceni od dva evra, privrednici traže smanjenje poreza

Litar dizela na Kosovu košta oko 1,94 evra, a više od trećine te cene odlazi na akcizu i PDV, čime budžet Kosova ostvaruje značajne prihode. Privrednici traže od Vlade Kosova da privremeno smanji poreze kako bi se ublažilo opterećenje za potrošače, dok ekonomisti upozoravaju da to ne bi nužno značilo i niže cene na pumpama, piše Radio Slobodna Evropa.

Predsednik Udruženja naftaša Kosova Zećir Istogu kaže da su 22. septembra kosovske kompanije plaćale oko 1,12 evra za litar dizela dopremljenog do luka u Draču ili Solunu.

Na ovu cenu plaća se akciza od 36 centi po litru, dok se na tako formiran iznos obračunava i PDV od 18 odsto.

Prema proračunu RSE, na osnovu ovih podataka, akciza i PDV zajedno iznose oko 63 centa po litru. U konačnu cenu ulaze i troškovi transporta i drugi troškovi kompanija.

Litar dizela se na Kosovu 24. septembra prodavao se po ceni do 1,94 evra, dok je litar benzina koštao do 1,67 evra.

Koliko su derivati doneli budžetu?

Podaci Carine Kosova pokazuju da su derivati značajan izvor javnih prihoda. Od početka 2022. do 22. septembra ove godine, Kosovo je uvezlo dizel u vrednosti većoj od 2,6 milijardi evra.

Tokom ovog perioda, samo od akcize na dizel prikupljeno je više od 1,3 milijarde evra, uz stotine miliona evra prihoda od PDV-a. Dodatne prihode donosi i benzin. Od 2022. do septembra ove godine, Kosovo je uvezlo benzin u vrednosti od oko 275 miliona evra.

Kosovo zavisi od uvoza kada je reč o snabdevanju derivatima i, samim tim, kretanja na međunarodnim prenose se i na domaće tržište.

Istogu navodi da kosovske kompanije imaju malo prostora da ublaže velika povećanja nabavnih cena.

„Institucije – ako nešto primene – jedino što mogu da promene jeste privremeno ukidanje akcize ili smanjenje PDV-a. Bilo koja od tih mera direktno utiče na džep potrošača“, rekao je on za RSE.

Međunarodne cene porasle su usred sukoba na Bliskom istoku i poteškoća u snabdevanju naftom. Sirovom naftom Brent, jedan od glavnih međunarodnih standarda za cenu nafte, trgovalo se 24. septembra po ceni višoj od 105 dolara za barel.

Kosovo se snabdeva derivatima iz različitih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Sjedinjene Američke Države, Kuvajt, Indiju, Grčku i Italiju. Deo uvoza stiže preko regionalnih luka, uključujući Porto Romano u Draču, dok se derivati nabavljaju i preko kompanija i distributera u Albaniji i Severnoj Makedoniji.

Cena goriva ne ostaje samo na pumpama

I Privredna komora Kosova traži intervenciju Vlade, jer, prema njenim navodima, poskupljenje goriva ne pogađa samo vozače. Ono povećava troškove poslovanja i kasnije može da se odrazi i na cene proizvoda i usluga.

„Rast cena naftnih derivata imao je veliki uticaj na kontinuirano povećanje potrošačkih cena, troškova izgradnje i proizvodnih cena“, rekao je izvršni direktor Komore Kuštrim Ahmeti.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga za izostanak intervencije može biti značaj koji PDV i akciza imaju za budžet.

On navodi da je poslednjih meseci došlo do pada uvoza dizela, ali i rasta prihoda od PDV-a. To potvrđuju i podaci Carine Kosova.

Privredna komora navodi da je zvanično uputila Vladi, Ministarstvu finansija i Ministarstvu industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija zahteve za preduzimanje mera za ublažavanje posledica.

Sa druge strane, poznavalac ekonomskih pitanjaJakup Gaši ne podržava ukidanje akcize ili smanjenje PDV-a kao rešenje za visoke cene. Prema njegovim rečima, smanjenje poreza ne garantuje da će kompanije celokupno smanjenje preneti na potrošače kroz niže cene.

On predlaže drugi mehanizam, da se deo PDV-a direktno vrati građanima.

„PDV može da se vrati građanima putem fiskalnih kupona. Da se prikupljaju fiskalni kuponi, šalju nadležnim institucijama, a da sami potrošači budu refundirani“, rekao je Gaši.

On takođe izražava sumnju u način na koji kompanije koje se bave prometom derivata formiraju cene i poredi trenutnu situaciju sa 2022. godinom, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Litar dizela se na Kosovu 8. marta 2022. prodavao za oko 1,68 evra, dok je benzin koštao oko 1,58 evra. U tom periodu, cena sirove nafte na međunarodnim tržištima bila je oko 130 dolara po barelu. Pre dva dana, 24. septembra, Brent naftom se trgovalo za oko 105 dolara po barelu, dok je cena dizela na Kosovu iznosila do oko 1,94 evra po litru.

„Sada su na međunarodnim berzama cene niže, dok su cene derivata na tržištu više. Ovde postoji sumnja na manipulacije uvoznika“, rekao je Gaši.

Poređenje cene sirove nafte na međunarodnim tržištima sa cenom koju potrošač plaća na pumpi, međutim, samo po sebi ne dokazuje manipulaciju. Na konačnu cenu utiču i transport, kurs valute, porezi i drugi troškovi duž lanca snabdevanja.

Kosovski organ za zaštitu konkurencije navodi da kontinuirano prati tržište derivata i da je uočio značajan rast uvoznih cena, koji se odražava i na maloprodajne cene.

„Ali, do ove faze praćenja, Autoritet nije utvrdio elemente koji bi stvorili osnovanu sumnju u postojanje zabranjenih sporazuma između preduzeća ili u koordinaciju cena“, navode.

Vlada intervenisala, pa odustala

Zakon o trgovini naftnim proizvodima propisuje da se cene, kao pravilo, formiraju na slobodnom tržištu, ali dozvoljava intervenciju radi zaštite potrošača i konkurencije, kao i u slučaju poremećaja na tržištu.

Početkom marta, nakon rasta cena izazvanog sukobom na Bliskom istoku, Ministarstvo industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija (MINTI) uvelo je ograničenja trgovačke marže.

Maksimalna dozvoljena marža iznosila je do dva centa po litru u veleprodaji i do 12 centi u maloprodaji. Ministarstvo je 4. septembra ukinulo određivanje maksimalnih cena, nakon čega se tržište vratilo slobodnom formiranju cena.

Od tada je maksimalna cena dizela porasla sa oko 1,72 evra po litru, koliko je iznosila 3. septembra, na oko 1,94 evra u drugoj polovini meseca.