Negativan uticaj bespravne seče šuma na životnu sredinu

Bespravna seča šuma na Kosovu i dalje je veliki problem koji se negativno odražava na životnu sredinu, a samo neke od posledica bespravne seče su degradacija zemljišta, erozije, uništavanje biljnog i životinjskog sveta, prenosi RTK.

Na Kosovu se pod šumom nalazi 480.000 hektara, a od toga približno 62 odsto je u državnom vlasništvu. O pošumljenim predelima se stara više od 200 šumara.

Šumar Vehbi Brahimi istakao je da uglavnom paze na šume u državnom vlasništvu, ovde smo već 20 godina, da sačuvamo šume od ilegalne seče, jer je dosta onih koji zloupotrebljavaju šume.

U odnosu na predhodne godine zabeležili smo pozitivne pomake u sprečavanju ilegalne seče, tako da nema veće štete, stanje je mnogo bolje nego ranije, ukazao je on i dodao da kada naiđu na šumokradice u obavezi smo da im konfiskujemo drva, prijavimo policiji i tužimo.

Iz Agencije za šume Kosova poručuju da je na udaru šumokradica više od 50 odsto šume u državnom vlasništvu,  pa se godišnje izriču kazne u iznosu od 2,5 miliona evra.

Direktor Agencije za šume Kosova Ahmen Zejnuljahu istakao je da je ta agencija izradila godišnji plan za upravljanje šumama u 2019. godini, koji sadrži plan seče privatnih i državnih šuma.

„Više od 100.000 metara kubnih je planirano za seču u državnoj šumi, dok je u privatnom sektoru predviđena seča približno 250.000 metara“, precizirao je Zejnuljahu.

On je objasnio da privatni vlasnici treba predaju zahteve do 30. marta, koje razmatra ta agencija, dok dozvole za seču izdaju opštinske vlasti.

„Sada smo u fazi pošumljavanja, biće pošumljeno više od 500 hektara. Najveći deo šuma na Kosovu čine listopadne šume, dok u rugovskom predelu i predelu Dragaša imamo i deo pokriven zimzelenim drvećem“, istakao je Zejnuljahu.

Godisnji porast šuma je 1.500.000 kubnih metara što je više od stope korišćenja šume. Većina domaćinstava koristi drvo za ogrev i mora se preduzeti nešto kako bi se to promenilo. Nadamo se da će novim Zakonom o šumama ovaj problem biti rešen, rekao je on.  

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj je u periodu od 2016. do 2017. godine sproveo projekat „Dijalog o javnoj politici i razvojnim aktivnostima u boljoj zaštiti životne sredine“, u čijem okviru je sprovedeno istraživanje u oblasti životne sredine. Među temama se našla i bespravna seča šuma na Kosovu.

Projektni menadžer Instituta za teritorijalni eknomski razvoj (InTER) Marija Milenković istakla je da su istraživanjem došli do podataka da šume predstavljaju veliki potencijal za ekonomski razvoj, naročito u ruralnim sredinama, jer pokrivaju skoro polovinu teritorije Kosova, odnosno 47 odsto od ukupne površine.

Milenković je rekla da na budući razvoj svakako utiče bespravna seča šuma koja je proteklih godina u porastu, a posledice seče su očigledne i na polju zaštite životne sredine.