Ničić: Nadam se reakciji međunarodnih institucija, moj otac već godinu dana nevin u samici

Bojan Ničić iz Pasjana kod Gnjilana izjavio je za Kosovo onlajn da od međunaronih institucija na Kosovu očekuje reakciju, ali i pravdu za svog oca Dragana Ničića (67) koji je godinu dana u pritvoru pod optužbom da je 1999. počinio ratne zločine protiv civilnog stanovništva.

„Obratio sam se svima za koje sam mislio da mogu da pomognu: od srpskih i kosovskih institucija, međunarodnih organizacija, Kfora, UN-a, američkoj, britanskoj i švajcarskoj ambasadi, Unicefu, prestavnicima međunarodnih misija… Do sada nisam dobio ni jedan konkretan odgovor. I dalje se nadam da će barem međunarodne institucije reagovati i shvatiti da je ovde reč o nevinim ljudima koji su već godinu i devet dana u pritvoru bez dokaza, bez argumenata, bez ičega“, kaže Ničić.

U akciji specijalnih jedinica KP, 3. avgusta prošle godine u Pasjanu uhapšeni Dragan Ničić, Slobodan Jevrić, Dragan Cvetković i Miloš Šošić, dok je u selu Bosce kod Kosovske Kamenice uhapšen Nenad Stojanović.

Svi su se sredinom januara izjasnili da nisu krivi, a jedan od njih je u međuvremenu pušten da se brani sa slobode.

Draganov sin, Bojan Ničić u ime porodice juče je uputio otvoreno pismo svim međunarodnim institucijama na Kosovu očekujući da mu pomognu da se „ispravi nepravda“ i da neće stati sve dok se „nepravda ne ispravi“.

„Za svog oca mogu da tvrdim da ne zna da rukuje ni pištoljem ni puškom, a kamoli da uradi neko zlodelo. To je nešto nemoguće, neverovatno. Poznajem svog oca“, kaže emotivno Ničić.

Otkriva da je njegov otac Dragan Ničić već godinu dana u samici i da je fizički slabo, ali da se „psihički drži zbog porodice“.

„On je u samici već godinu dana, bez ikakve potrebe izolovan od drugih ljudi. Fizički je slab, a psihički se drži. Trudi se najviše zbog nas. Daje nam snagu iako vidimo da je on ima sve manje i manje. Najteže nam pada ta nepravda i što je bez ikakvih dokaza odvojen od porodice. Ništa ne postoji i teško se nosimo sa tim“, ističe Ničić.

Dodaje da niko iz njihove porodice nikada nije imao problema sa zakonom, a posebno ne sa boravkom u zatvoru zbog čega je za celu porodicu šok što Dragana mogu da vide samo dva puta mesečno i isključivo uz sudsko odobrenje.

„Stalno proživljavamo pretrese, iživljavanja. Nekada nam dopuste da unesemo neku hranu koju tamo nemaju, nekad ne... Prvi put se susrećemo sa ovakvim uslovima jer nikada ranije nismo imali situaciju da nekoga posećujemo u zatvor. Ali evo, kako kažu za sve postoji prvi put“, ogorčeno kaže Ničić.

Svaka poseta je, ističe, u kontrolisanim uslovima.

„Kada se vidimo to je sve kroz staklo, bez dodira. Uz nas je uvek neki stražar“, opisuje Ničić.

Dodaje da se njegov otac čitav život trudio da svojoj porodici poštenim radom obezbedi pristojan život.

Navodi da je od 1985. do 1991. Dragan Ničić radio kao učitelj i da su mu đaci uglavnom bili mališani albanske nacionalnosti. Nakon toga je, sve do 1999. bio portir u „Žitoprometu“.

„Posle toga četiri godine je bio nezasposlen. Radio je privatno gde je stigao, samo da bi prehranio porodicu, nas: mene, brata i sestru. Potom se 2003. ponovo vraća u svoju struku, u prosvetu, odakle je 2023. otišao u penziju“, objašnjava Ničić.