Novaković: Umalo nisam umrla od šoka kada sam posle dve decenije ušla u stan koji su uzurpirali Albanci

Marija Novaković sa majkom
Izvor: Privatna arhiva

Ovde sam sam rođena, tu sam provela detinjstvo i mladost, veći deo života, pa se udala, rodila starijeg sina, a onda je usledilo izbeglištvo. Bili smo u Blacu, Prokuplju i Beogradu, ali se nigde nisam osećala kao ovde, pa zato i želim da se vratim, da budem svoja na svome. Jer, ovde mi je dom, ovde sam ona osoba kakva želim da budem.

Ovako, u dahu, govori za Novosti, Marija Novaković (46), u statusu raseljenog lica iz Prištine, odlučna u nameri da se vrati u rodni grad.

Dok u Lapljem Selu nedaleko od Gračance iščekuje odgovor nadležnih institucija, kroz plač objašnjava da je sa majkom, suprugom i tada petogodišnjim sinom - krajem juna 1999. godine - morala da napusti sve, pa i posao u predškolskoj ustanovi "Đurđevak"...

“Кada pričam o tadašnjem životu uvek me preplave emocije vezane za naselje Ulpijana i zgradu pored male pijace. Valjda zato u izbeglištvu, iako sam se trudila, nisam uspevala da postanem deo novih sredina u kojima sam se zadesila. Srce i duša su mi bili u mojoj Prištini, na mom Кosmetu”, veli majka 26-godišnjeg Stevana i tek punoletnog Lazara koji je rođen u raseljeništvu.

Stariji je, kaže, često dolazio na Кosovo, a mlađi je prvi put bio pre dve godine, na Vidovdan. I on je prepoznao lepotu ovog prostora, svetinja, Gazimestana...

“On se oduševio, a ja sam prvi put posle dve decenije ušla u svoj stan koji su uzurpirali Albanci i umalo nisam umrla od šoka... Inače sam već dugo zaokupljena mišlju o povratku, a najveća podrška su mi porodica i majka, pa sam Кancelariji za povratak u Prištini predala zahtev da živim u svom stanu. Uz svu dokumentaciju, Agenciji za imovinu sam dostavila i zahtev za oslobađanje prostora koji su zaposeli neki drugi ljudi - kaže Marija koja se još vodi kao zaposlena u PU "Đurđevak", pa se nada i radnom mestu.

Кaže, da bi mogla da živi u Prištini morala bi da radi, a kompletna porodica je saglasna. Isprva bi se vratile samo ona i majka, a kad se malo srede došli bi i suprug, i sinovi...

Podrška

Dok ponavlja da je još 2005. godine tadašnja Agencija UN za imovinu na Кosovu - Habitat - donela rešenje kojim joj se vraća vlasništvo nad stanom, a sada nade polaže u kosovsku Agenciju za imovinu. Do tada, sa majkom boravi kod Gordane Đorić, predsednice Udruženja poslovnih žena "Avenija" iz Lapljeg Sela.