Obilić: Srpski jezik nedovoljno zastupljen u opštinskoj administraciji

Obilić
Izvor: Lajmi

Građani u opštini Obilić nisu najbolje obavešteni o pravima iz Zakona o upotrebi jezika, a nadležna služba primila je samo jednu žalbu u prošloj godini u vezi sa tim, rekao je potpredsednik lokalne samouprave Slaviša Jakovljević.

"Rešili smo pozitivno žalbu i mislim da ćemo i ubuduće sve žalbe koje budu bile upućene od strane pripadnika manjinskih zajednica na teritoriji opštine Obilić rešavati pozitivno. Takođe se nadamo da nećemo imati ovakvih problema u budućnosti“, zaključio je Jakovljević.

U izveštaju koji je objavio Forum za razvoj i multietničku saradnju uz podršku Evropske fondacije za demokratiju (EED), pod nazivom "Upotreba jezika u Opštinama Gračanica, Lipljan i Obilić" navodi se da je u Opštini Obilić "srpski jezik nedovoljno zastupljen u opštinskoj administraciji".

Kao jedan od značajnijih problema u ovoj opštini, njen potpredsednik Slaviša Jakovljević je istakao neobaveštenost građana o njihovim pravima, pa se često dešava da na šalteru zbog toga dobiju dokument na albanskom jeziku, iako ova lokalna samouprava nudi obrasce na oba službena jezika. On tvrdi da problem proističe i iz toga što ova opština ima samo jednog prevodioca.

„Više puta sam, na sednicama gde sam imao mogućnosti da to kažem, ali i u više razgovora sa predsednikom opštine, napomenuo da je jedan prevodilac malo za poslove i zadatke lokalne samouprave na teritoriji opštine Obilić“, rekao je Jakovljević, i dodao da iz lokalne samouprave više puta prosleđen zahtev Ministarstvu finansija kako bi im odobrili budžet za zapošljavanje još jednog prevodioca, ali da je odgovor uvek bio negativan.

Jakovljević je napomenuo da veći broj zaposlenih u toj lokalnoj samoupravi poznaje srpski i albanski jezik, te da u većini opštinskih odeljenja ima zaposlenih koji pripadaju manjinskoj, odnosno srpskoj zajednici.

Zeljuše Keljmendi iz Omladinskog centra u Obiliću ističe da izveštaj nije predstavio realno stanje u Opštini Obilić i da je situacija "ipak bolja".

"Na sastancima održanim u Opštini Obilić sa predstavnicima srpske i albanske zajednice, a bila su dva sastanka u januaru, videli smo da trenutno stanje u ovoj opštini nije onakvo kakvo je predstavljeno u izveštaju, jer u njemu situacija nije baš dobro prikazana. To su nam potvrdili i direktori sa kojima smo se sastali", rekla je Keljmendijeva.

Ona je dodala da se Omladinski centar trudi da okupi omladinu različitih nacionalnosti, ali i da je primetan problem u komunikaciji između članova tokom aktivnosti.

"Oni uvek pokušavaju da komuniciraju na engleskom jeziku, ali ono što mi želimo da uradimo je da podstaknemo mlade ljude da komuniciraju na jezicima jednih i drugih. Zbog toga smo prošle godine pokrenuli inicijativu organizovanja kurseva, tri meseca je u Obiliću održavan kurs srpskog jezika za Albance, a u Plemetini albanskog jezika, za članove srpske zajednice", kazala je Keljmendijeva koja se nada da će se i ove godine nastaviti sa tom inicijativom.

Meštani Plemetine, sela koje gravitira ovoj lokalnoj samoupravi, sa kojima smo razgovarali imaju različita i ne tako pozitivna iskustva kada je u pitanju komunikacija sa opštinskim radnicima.

„Što se tiče jezika na kome se uspostavlja komunikacija, nekada imamo situaciju da možemo lepo da pričamo sa osobom koja radi u određenom odeljenju i koja prihvata da priča srpski jezik. Ima situacija da neko ne prihvati, ili ne razume srpski jezik. Ja donekle govorim engleski, pa se tako i snalazim“, kazala je Milena Načić.

„Nemam poteškoća. Ja znam albanski jezik. Započinjem komunikaciju na srpskom jeziku, ako se razumemo nastavljam na srpskom, ako ne, onda se sporazumemo na albanskom jeziku. Većina zna srpski jezik“, rekao je Stevan Radosavljević.

„Kada se daje novac u radnjama, velikim tržnim centrima, na benzinskim pumpama, pričaju srpski, u suprotnom ne“, kazao je Ivan Vuksanović.

Zakon o upotrebi jezika stupio je na snagu 2007. godine sa ciljem da obezbedi poštovanje jezičkog identiteta svih lica i stvori okruženje u kome sve zajednice mogu da izraze i očuvaju svoj jezički identitet. Međutim, u kojoj se meri ovaj zakon na Kosovu poštuje, očigledno zavisi od institucije do institucije.