Politika: Monografija o Kosovu i Metohiji je blagoslov, a ne diplomatski skandal

"Činjenicama i dokumentima borimo se protiv pokušaja krađe svog nasleđa“, napisao je pre nekoliko dana na svom Tviter nalogu iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, podelivši ispod objave link ka onlajn izdanju monografije "Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije“.

Knjiga je dokazala da je Kosovo i Metohija suštinski deo pravoslavnog sprskog nasleđa i zbog tog je odigrala važnu ulogu u odbijanju da Kosovo postane član Uneska, rekao je za "Politiku“ vladika zapadnoamerički Maksim.

Luksuzna knjiga na enegleskom jeziku koja je nedavno privukla pažnju javnosti kada se pojavila u pozadini jedne fotografije na Tviteru – sastanaka Olivera Varheljija, komesara EU za proširenje i susedstvo i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u kancelariji srpske misije pri Evropskoj uniji – dostupna je i u elektronskom obliku.

Tako će Viola fon  Kramon, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, kojoj je upala u oči monografija na slici sa sastanka i koja ju je prokomentarisala rečima: „Mislim da zaslužujemo objašnjenje za ovo“, moći i sama da ga pronađe na internetu.

Mada je dobar deo objašnjena o nameni monografije već sadržan u tvitu oca Save Janjića, onima kojima je monografija „diplomatski skandal“ i "šovinistička“ propaganda, takva obrazloženja, verovatno, malo znače.

"Hrišćansko nasleđe Kosova i Methoje“ na 1.008  strana, ilustrovano sa više od 900 reprodukcija, zajednički su objavili 2015. godine „Sebastijan pres“, izdavačka kuća Eparhije zapadnoameričke, Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti i Pravoslavni bogoslovski fakultet.

U njenom uredničkom timu, uz druge saradnike, bili su episkop zapadnoamerički Maksim, akademik Dušan Bataković i umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jeftić.

Sabirajući tekstove istoričara, teologa, publicista, umetnika, prevode istorijskih dokumenta i povelja, monografija svedoči o viševekovnom prisustvu i trajanju srpske crkve i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Jedan od njenih urednika i izdavača, vladika zapadnoamerički Maksim, govoreći o „diplomatskom skandalu“ koji je izazvala monografija, kaže za Politiku da je ona „blagoslov, a ne skandal – i to za sve strane“.

„Ova monografija o zadužbinama Kosova i Metohije postala je jedan od amblema naše države. U njoj je eksplicito dokazano da je Kosovo suštinski deo pravoslavnog srpskog nasleđa i zbog toga je ona, po priznanju Darka Tanaskovića, odigrala važnu ulogu u odbijanju da tzv. država Kosovo postane član Uneska. Ona i Albancima otvara oči za drugačiji ugao gledanja, pozivajući ih da ovo nasleđe dožive kao svečovečansko, zbog toga što je nastalo na hrićanskim temeljima, te da odustanu od diskriminacije Srba i nealbnaca, jer to ne vodi miru i stabilnosti. Crkva vrednuje svaki napor srpske države ukoliko se ona ne odriče svojih legitimnih istorijskih i demokratskih prava zasnovanih na međunarodnom pravu i važećim standardima u međunarodnim odnosima. Na tradiciji Kosova izgrađeni su i moderna srpska duhovnost i srpka državotvorna ideja. Istoriji stoga ne činimo pravdu ako pristanemo na to da trenutno geopolitiko stanje postane merilo našeg politikog odlučivanja“, ističe episkop Maksim.

Vladika zapadnoamerički objašnajva i kako je nastala ideja o objavljivanju jedne ovakve monografije.

„Kada su juna meseca 1999. godine srpske snage napustile Kosovo i Metohiju, a pokrajinom se širio talas zločina nad preostalim Srbima, bio sam svedok susreta patrijarha Pavla sa glavnokomandujućim Kfora i drugim svetskim zvaničnicima. Naš patrijarh je nastojao da im objasni koliko je Kosovo važno za srpski narod, te im je poklanjao monografiju „Zadužbine Kosova“ iz 1987. godine. Tada je jednoglasno konstatovano da je šteta što ta knjiga ne postoji na engleskom jeziku. To me je podstaklo da 2015. godine uz pomoć prof. Batakovića i vladike Anastasija Jeftića objavim našu monografiju. Ona pretenduje na to da bude skromno podsećanje na zajednički dug: da budemo čuvari ovih zadužbina i da obezbedimo zaštitu svog naroda i svetinja“, kaže vladika Maksim.

Promocije su održane u biblioteci Kongresa u Vašingtonu, kao i u kapeli čuvenog Kings koledža u Lodonu, ali i u Njujorku, Beču, Parizu, Stokholmu...

Na poklon su je dobili, između ostalih, i papa Franjo i princ Čarls od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Primerak monografije imaju mnoge svetske biblioteke, vašingtongska konkgresna, britanska bibilioteka u Londonu, a jedna od ideja izdavača bila je da članovi srpske dijaspore u SAD primerak knjige dostave svom kongresmenu ili univerzitetskoj ili gradskoj biblioteci kako bi što više ljudi moglo da se uputi o čemu to govore Srbi kada govore o Kosovu i Metohiji.

„Ima nečeg eshatološkog u tim geografskim pojomovima. Sa one strane etimologije, oni su simbol zadužbinarstva i izraz stvaralaštva osvetljenog svetlošću carstva božjeg. Oni vapiju za pravdom koja će doći ne od ljudi, nego od Boga. Crkva nije „egzotična“ religija koja gleda “gore“, nego ona stremi „napred“, a to znači da samu sebe, svoje delovanje i istoriju postavlja pod svetlo i sud budućeg carstva, čekajući gospodara žetve i „kosidbu božje livade“. Naš kosovski zavet poziva da prihvatimo civilizacijske izazove vremena ne bežeći od istorijske stvarnosti nego stremeći ka preobražaju društva i kulture. Verujem da ova monografija razbuđuje svest o značaju identiteta koji je vekovima izgrađivan na sintezi hrišćanstva i grčke kulture i rismkog prava“, ističe vladika zapadnoamerički Maksim.