Popović: Na Kosovu na udaru „najsvetliji simboli“ srpske zajednice

Muzejski savetnik Muzeja fresaka u Beogradu Bojan Popović ocenio je za Kosovo onlajn da su na Kosovu u kontinuitetu na udaru „najsvetliji simboli“ za srpsku zajednicu, a da je pretnja rušenjem crkve Hrista Spasa u centru Prištine samo deo tog narativa koji ne nailazi na osudu međunarodne zajednice.

„Jasno je da najteže trpi upravo ono što je najsvetije kod svakoga, a to su vera, bogomolje, groblja. Onaj intimni deo života svakoga naroda. I pitanje je do koje mere ta nepravda može da se podnese. Naravno, u okviru nekog rešenja koje treba da sledi, sve te poruke samo sprečavaju rešenje za bilo koju osobu koja živi na tom prostoru, to je sigurno“, izjavio je Popović za Kosovo onlajn.

Dodaje da je slično i sa drugim srpskim sakralnim ili spomenicima kulture.

„Postoji stalna težnja da se oni prikažu bilo kako samo ne kao srpski“, naglašava ovaj istoričar umetnosti.

Konstantne napade na imovinu Srpske pravoslavne crkve ocenjuje kao „nameru“ koja je podržana iz inostranstva.

„Očigledno postoji jedna namera koja je podržana iz inostranstva. Ovo ne nailazi na dovoljno osude iz sveta. Nailazi na osude pojedinih država, ali ne i onih država koje podržavaju samostalno Kosovo. Treba reći da to zaista nema nikakvog opravdanja i trebalo bi da se ta druga strana zamisli šta će biti za 50 ili 100 godina. Mi ćemo i tada biti komšije“, ističe Popović.

Podseća da Zapad ima jasan stav o poštovanju privatne imovine.

„Toga ima samo na Kipru da nekome uzurpirate imovinu da decenijama ne može da dođe do nje, a da je tobožnji mir“, naglašava Popović.

Smatra da Albanci najviše trpe posledice takve politike i precizira da je to posledica činjenice da nisu ispunjeni standardi iz plana Martija Ahtisarija o zaštiti imovine SPC na Kosovu.

„Imate jedno ekonomsko divljanje u kome je možda najugroženiji upravo najveći broj Albanaca koji trpi teror takve grupe ljudi i takve ideologije. Zamislite šta znači, a to znamo i mi, svi balkanski narodi, šta znači kada morate da trpite neku tešku ideologiju neke vlasti. Zamislite kako se osećaju Albanci na Kosovu kada moraju da trpe svoju vlast koja je sva podržana takva. Sećate se da je bio trijumf kada su uspeli da vrate Dečanima nekih bednih 15 hektara šume. To je zaista velika komedija koja može da se dešava“, poručuje Popović.

On apeluje na Albance da se pobune protiv takvih ideja.

„Molimo bih Albance da se pobune protiv toga, jer je to jedna strašna protivljudska nepravda“, poručio je Popović.

Ističe da je u istoriji bilo čestih primera kada su tokom ratova rušeni sakralni objekti drugih naroda i vera, ali da je u savremenoj istoriji u ovom delu sveta zabeleženo samo dva slučaja i to u nacističkoj Nemačkoj i u NDH, da su crkveni spomenici drugog naroda uklanjani i u mirnodopskom periodu.

„Albanci su po mentalitetu domaćinski narod. Velika je sramota da se u Prištini o kojoj oni malo šta znaju, a sigurno ne znaju za čuveni natpis koji je bio na zidovima Prištine o tome kako je Vuk Branković ukrasio taj grad, ne znaju svoje temelje i početke, podižu jednu od najvećih katoličkih crkava na Balkanu, a istovremeno bi iz urbanizma tog grada isključili bogomolju, ne moramo reći drugog naroda, već drugog naroda koji tu živi. To je prosto nedopustivo. Na sličan način na koji je to bilo nedopustivo i tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj“, ističe Popović.

Negiranje srpske arhitekture i verske baštine ilustruje i primerom iz Prizrena.

„Uveče, kada izađete u Prizren i pogledate ka tvrđavi kao najvišoj tačci, vidite da je ona osvetljena, a odmah podno nje crkvu Svetog Spasa vidite samo u mraku“, navodi Popović.