Povratnici: Od poljoprivrede može da se preživi ali da se zaradi teško

Bavljenje poljoprivredom je jedini način da povratak u sredinama gde žive Srbi povratnici na Kosovu bude održiv ali on je često ugrožen političkim, sociološkim i bezbednosnim rizicima, kažu sagovornici Radio Goraždevca u opštini Istok, u kojoj je skoncentrisano najviše povratničkih sela na Kosovu.

U povratničkom selu Srbobran kod Istoka Zoran Simonović se vratio sa dva sina i suprugom koja je preminula a decu školuje u Mitrovici.

„Bavimo se poljoprivredom i primam povratničku pomoć. Prodajem kukuruz, pšenicu, detelinu, da se preživljava od poljoprivrede može a da se nešto zaradi teško. Ono osnovno može da se plate računi, struja i voda” kaže Zoran Simonović za Radio Goraždevac.

U Srbobran se vratio i Zoran Spasić. Kuća mu je napravljena 2007. godine ali se vratio 2012. kada je dobio struju. Bavio se poljoprivredom ali mu je traktor ukraden.

„Dajem zemlju u zakup jer ne mogu da radim ništa osim plastenika 2015.godine su mi ukrali traktor i nikakvu nadoknadu nisam dobio. Od socijale živim“, kaže Zoran Spasić.

Službenik za integraciju zajednica u opštini Istok Vesna Maliković kaže da je na Kosovu uloženo mnogo u svakog pojedinca ali da je za održivost i život ovde potrebna i volja.

„Ja uvek to ističem, da nije Vlade Srbije, ni jedan Srbin na Kosovu nebi opstao. U svakog pojedinca je uložen maksimum i mislim da tu finansijski je retko da neko nije stao na svoje noge. Ta volja je mnogo bitna, i taj rad, i da se opredeliš da li ćeš da živiš na Kosovu ili češ da živiš u centralnoj Srbiji. Jednom to mora da se rasčisti. Ako nam je interes da živimo na Kosovu onda zaista treba da živimo ovde. Ako nije, onda ćemo stalno biti u nekom raskoraku između centralne Srbije i Kosova i Metohije“, smatra Vesna Maliković.

Maliković kaže da od poljoprivrede može da se živi.

„Ima dosta porodica koje treba da budu primer za sve druge porodice u Metohiji. Ima dosta radnih ljudi i uključena je gotovo čitava porodica. Ako ne rade poljoprivredu oni rade neke druge aktivnosti kao što je proizvodnja ajvara ili prvljenje kora za pitu,  proizvode povrće u plastenicima”, kaže ona .

“I pored toga što mi nemamo naše tržište već meštani moraju da idu u severni deo Mitrovice da prodaju svoje proizvode, mislim da se isplati da rade na svojoj zemlji“, kaže Vesna Maliković.

Maliković ističe da je pored Vlade Srbije jedan od stubova opstanka i Crkva koja u mnogim segmentima pomaže povratničke porodice donacijama u oblasti poljoprivrede.