Preminuo Marti Ahtisari

Marti Ahtisari
Izvor: Lajmi

Nekadašnji predsednik Finske, specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova i dobitnik Nobelove nagrade za mir Marti Ahtisari preminuo je danas u 86. godini, preneli su finski mediji.

Za specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova Martija Ahtisarija imenovao je bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan, a njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za proglašenje nezavisnosti Kosova.

Početkom 2007. godine, Marti Ahtisari, kao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, iznosi takozvani Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova.

U tom dokumentu je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine i "nadzirana nezavisnost za Kosovo".

Ahtisarijev sporazum sadrži niz odredbi, članova i aneksa koji se tiču ustavnih, pravosudnih, imovinskih, bezbednosnih i drugih mera kojima bi se regulisao status Kosova.

Plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.

U toj deklaraciji piše da Kosovo prihvata "sve međunarodne obaveze koje sadrži Ahtisarijev plan" i da će "Ustav obuhvatiti sva relevantna načela" iz sporazuma.

Godine 2008. Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir i to za "dugogodišnje posredovanje u uspostavljanju mira".

Povodom te nagrade, švedski institut TFF ocenio je da je "dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju skandalozno jer se radi o "arhitekti" nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije".

Ostaće zabeleženo da je izjavio da su Srbi krivi kao narod, a postojale su i glasine da je primao mito od albanske mafije.

Prvu vest o mitu, krajem 2007. godine, demantovala je kancelarija Martija Ahtisarija, ali su već početkom jula nemačke obaveštajne službe BND navode da je Ahtisari primio mito, što je potvrdio i Globalni informativni sistem, kao i predsednik američkog saveta za Kosovo Džim Džatras.

TFF, jedan od vodećih svetskih instituta za mirovne studije, naveo je da je Ahtisari čovek koji svojim "posredništvom" pomaže "mir" koji je postignut militarističkim načinom i kršenjem međunarodnog prava, a ne prateći normu UN "do mira mirnim putem'".

Takođe, navodi se da "izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava ni jedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija".

"Ahtisari je uporno funkcionisao kao 'tvorac mira' za zapadne političke elite. On je 1999. ubedio srpsku državu da odustane posle 78 dana bombardovanja koji je preduzeo NATO, najbrutalnijeg događaja u Evropi nakon 1945, koje je učinjeno bez mandata Saveta bezbednosti UN", navodi se u studiji TFF-a.

Zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije Andrej Klimov naveo je da Martiju Ahtisariju treba dati Nobelovu nagradu za podsticanje separatizma.

"Ako je i zaslužio nagradu, onda je to za podstrekavanje rata i podsticanje separatizma", smatra Klimov i dodaje da u svetskoj javnosti ne postoji jedinstveno mišljenje o zakonitosti plana kojim je Ahtisari hteo da reši probleme na Balkanu.

Ahtisariju je 2021. godine dijagnostifikovana Alchajmerova bolest, kada se povukao sa svih javnih funkcija.