Kurtijevo pozivanje na Ahtisarijev plan - vraćanje na dokument koji pravno ne postoji

U nizu pokušaja da opravda zbog čega ni posle gotovo punih deset godina Priština nije ispunila obavezu da formira Zajednicu srpskih opština, premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da ne razume zašto Ahtisarijev plan Srbima na Kosovu nije dovoljan, kada, kako je naveo, štiti mnoga prava srpske manjine na Kosovu. Kurtijevo pozivanje na Ahtisarijev plan, kažu sagovornici Kosovo onlajna, nema osnova, jer taj plan Srbija nikada nije prihvatila, niti ga je potvrdio Savet bezbednosti UN.

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari, podsetimo, predstavio je 2. februara 2007. godine vlastima u Beogradu i Prištini Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova, ali je taj nacrt rešenja Skupština Srbije Rezolucijom usvojenom 14. februara 2007. odbacila, ocenjujući da se njime krše suverenitet i teritorijalni integritet Srbije kao međunarodno priznate države.

Na drugoj strani, pistalice Pokreta Samoopredeljenje, čiji je aktuelni lider Aljbin Kurti, protestovale su zbog Ahtisarijevog plana u Prištini 10. februara 2007. godine i u tim demonstracijama je dvoje ljudi poginulo. 

Profesor Ustavnog prava Vladan Petrov podseća da je Ahtisarijev plan jedan istorijski akt koji pravno ne obavezuje nikoga, a pogotovo ne Republiku Srbiju koja ga nikada nije ni prihvatila. On ocenjuje da je besmisleno vraćati se na takve akte jer oni pravno i politički ne postoje i predstavljaju samo neuspeli pokušaj u procesu pronalaženja prihvatljivog rešenja. 

"Već skoro deset godna na stolu je Prvi briselski sporazum o kome se Ustavni sud Srbije izjasnio da je reč 'podlozi u procesu pregovaranja i definisanja konačnog statusa Kosova i Metohije'. Republika Srbija je sve obaveze iz Briselskog sporazuma ispunila, a tzv. država Kosovo nije. Pozivati se na Ahtisarijev plan u ovom trenutku je isto toliko smisleno koliko bi bilo i kada bi se srpska strana pozivala na Ustav SFRJ iz 1974. godine i najširu autonomiju za KiM. A, možda to i nije toliko besmisleno jer je po Ustavu Srbije predviđeno da će KiM imati suštinsku autonomiju. Upravo taj, do danas nedefinisani pojam, mogao bi da se sadržinski odredi u budućim pregovorima ako do njih ikada dođe jer je više nego jasno da je samo Republika Srbija spremna da suštinski pregovora. To se najbolje vidi iz činjenice da je ispunila sve obaveze iz Briselskog sporazuma, dok se druga strana "Kosovo" pravi kao da taj sporazum više ne postoji i kao da je njegova primena iscrpena ispunjenjem obaveza Republike Srbije", kaže Petrov za Kosovo onlajn.

Naš sagovornik postavlja i pitanje zašto Zajednica poput ZSO kakva je previđena Briselskim sporazumom nekome može da smeta?

Petrov podseća da Briselski sporazum iznad svega obavezuje Evropsku uniju koja je njegov potpisnik.

"Prema tome, svi aktuelni i budući predlozi za normalizaciju odnosa trebalo bi da budu na liniji ili da imaju za osnovu Briselski sporazum. Ako to nije tako, onda to mora da se izričito kaže jer se u tom slučaju postavlja pitanje šta je sa obazevama iz tog sporazuma koje je Srbija ispunila", kaže Petrov i dodaje da je svaki dogovor moguć samo pod uslovom da se prethodno pregovara, da obe strane pregovaraju, možda uz nečije posredovanje, ali bilo kakvo nametanje odozgo, kako smatra, samo zaoštrava postojeću situaciju.

Inače, iz Kurtijevog paketa "argumenata" za osporavanje ZSO u prethodnom periodu moglo je da se čuje i da formiranje ZSO nikada nije bio zahtev kosovskih Srba, već Beograda. Takođe, njegov stav je i da ako Srbija zaista želi ZSO, prva stvar koju bi trebalo da uradi je da prizna nezavisnost Kosova.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da izjavom u kojoj potencira Ahtisarijev plan, Aljbin Kurti ponavlja da ignoriše Briselski sporazum.

"On je time dao do znanja da ne prihvata obaveze koje je Priština preuzela i posle posete Kosovu Dereka Šoela i, rekao bih, verbalnih pritisaka sa Zapada. Osim toga, pozivanje na Ahtisarijev plan nema osnova jer on nikada nije potvđen od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i nema nikakavu pravnu snagu. ZSO proizlazi iz obaveze Prištine na osnovu Briselskog sporazuma na koji je stavljen i potpis EU zbog čega taj sporazum ima i međunarodno pravni karakter i ima veću snagu od unutrašnjeg akta bilo kog državnog ili entiteta pod međunarodnim protektoratom kao što je Kosovo", kaže Milisavljević. 

Kako dodaje, Kurti se poziva na Ahtisarijev plan jer i dalje za polaznu osnovu ima da se "radi o Kosovu kao o priznatoj državi".

Da je formiranje ZSO neophodno, juče je ukazao Derek Šole, savetnik Stejt departmenta koji je bio u poseti Prištini i koji je naveo da je to pitanje "hitno".

I specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je ZSO pravna obaveza Kosova i da ono ne može da izbegne tu odgovornost. Eskobar je rekao da je ZSO međunarodna pravna obaveza Kosova, Srbije i EU koja je vodila proces, a SAD su se opredelile da je podrže.

"Dakle, stranka ili pojedinac ne mogu da pobegnu od te odgovornosti”, izjavio je Eskobar.