Prigovori i kršenja zakona ne odvraćaju investitore od izgradnje hidroelektrana

Austrijske kompanije sa različitim imenima, ali sa istom adresom i vlasnicima, „Kelkos Energi“ i „Enerkos“, prijavile su se za projekte za izgradnju hidroelektrana u Lumardiju iz Peći i u Žuru iz Prizrena i među 35 investitora su koji su se prijavili za status strateškog investitora, piše Koha.

Ovaj medij navodi da je projekat u Lumbardiju obustavljen zbog protesta, a projekat u Žuru je još uvek u fazi razmatranja prijave ali da to nije odvratilo Austrijance od ulaganja u hidroelektrane.

Prema Izveštaju o strateškim investitorima, od 35 prijavljenih, 21 je u energetskom sektoru sa infrastrukturom i rudarstvom, od čega pet sa projektima za izgradnju hidroelektrana.

Kosovsko-italijanska kompanija „Consorzio Altair“ (Renerko) prijavila se sa projektima za izgradnju hidroelektrana, kojima su predviđena ulaganja vredna 30 miliona evra u Erenik u Đakovici.

Ali, prošle godine su u ovoj opštini organizovani protesti i peticije civilnog društva zahtevajući da se u Ereniku ne grade hidroelektrane. Bilo je i protesta zbog izgradnje hidroelektrana u Ereniku u opštini Junik.

Kosovsko-turska kompanija, "EuroKos", takođe je izrazila interes za izgradnju hidroelektrane. Planira se izgradnja snage 250 megavata. Vrednost investicija koje predviđa ova kompanija je 460 miliona evra. Ova kompanija je 5. juna potpisala ugovor o priključenju na prenosni sistem reverzibilne hidroelektrane Drini sa instalacionom snagom od 250 MV.

Kompanija „HH Invest AB“ u Prizrenu takođe se prijavila za projekat hidroenergije. Izveštaj ne sadrži detalje o vrednosti projekta.

Ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine reklo je da je sve na nivou primene i početnog pregleda i da u tom pogledu nema ništa konkretno. U pisanom odgovoru rekli su da je proces strateškog ulaganja u okviru Ministarstva trgovine i industrije, ali da je MEA takođe učesnik redovnih sastanaka grupa.

„Prema onome što znamo, postoji veliki broj aplikacija povezanih sa proizvodnjom obnovljivih izvora energije, kao što su hidroenergija, solarna energija i energija vetra“, navodi se u odgovoru MEA. Ovo ministarstvo najavljuje da će u slučaju bilo koje dalje obrade u ovoj oblasti, svaki slučaj voditi u skladu sa zakonskim odredbama, poštujući životnu sredinu i sve preduslove koji moraju biti ispunjeni.

Kršenja na štetu reka

U međuvremenu, Afrim Ljajci, stručnjak za vode, rekao je da postupak licenciranja hidroelektrana ne bi trebalo da se odvija kao što se do sada to radilo, uz zakonska kršenja.

„Ovim procesom se loše upravlja, došlo je do nedostatka transparentnosti, bilo je zakonskih kršenja, na primer, prekršen je Zakon o vodama, osnovni zakon, zbog činjenice da je pravo na upotrebu vode dato sa vodnom dozvolom, a u stvarnosti zakonom jasno je definisano da to treba dati sa koncesijom, što znači takmičarski proces, pre svega transparentan proces i to se u praksi nije dogodilo “, rekao je on.

Prema njegovim rečima, u poslednjih 10 godina je povećan porast interesovanja investitora za izgradnju hidroelektrana.

"To dolazi kao rezultat ciljeva koje je naša vlada najavila za postizanje ciljeva postavljenih za obnovljivu energiju, a interes investitora za hidroelektrane je, jer se oni smatraju profitabilnijim", rekao je on.

Ali, dodaje, dosadašnja praksa je pokazala da su ove hidroelektrane izgrađene sa mnogim problemima, bilo je zakonskih prekršaja, nedostatka transparentnosti, pričinjena je ekološka šteta, o čemu su izvestili civilno društvo i mediji.

„Verovatno zbog profitabilnosti ovih hidroelektrana, činjenica da Vlada stimuliše obnovljive izvore energije posebnim tarifama i takođe zato što su naše institucije nekonsolidovane i nisu u stanju da se striktno pridržavaju ekoloških standarda, nastavlja interes investitora u ovoj oblasti, ustvrdio je.

Ljajci je u svom izveštaju utvrdio neke prekršaje koje je počinilo Ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine u slučaju hidroelektrana u Dečanu. Prema njegovim rečima, pravo na upotrebu vode u slučaju HE u kaskadi Lumbardi u Dečanu dato je bez koncesije i bez konkurentskog procesa .