Ranko Janačković: Duša me boli, od kuće su ostale samo spaljene zidine, ja sam šećer dobio od muke

Ranko Janačković Prilužje
Izvor: Kosovo Online

Ranko Janačković čija je kuća juče zapaljena u mestu Novo Selo Mađunsko, kod Vučitrna, kazao je u izjavi za Kosovo onlajn da je ovo drugi put da im se domaćinstvo iz koga su proterani 1999. godine pali i da je kuća više puta bila obijana i pljačkana.

O paljenju kuće obavešteni su juče u popodnevnim časovima, ističe Ranko Janačković koji već 25 godina živi kao podstanar u Prilužju, kod Obilića.

"Otišli smo tamo, šta da vidiš, nema ničega, ostale su samo zidine, sve je to izgorelo. Bila je policija, dali smo izjavu, oni nam konkretno ništa nisu rekli. Rekli su nam da damo izjavu u policijskoj stanici u Prilužju, dali smo izjavu. Odneli smo im dokumenta o kući, sada ćemo videti šta će biti", rekao je Janačković.

Kuća im je zapaljena po drugi put, ističe Janačković, a nekoliko puta je bila obijana i pljačkana.

"Nije ovo prvi put, 1999. godine su je zapalili. Napustili smo selo. Posle toga nam je neka organizacija izgradila novu, opremili sve, ostali su još neki prateći objekti koje nisu odradili, vodu nam nisu uveli, a što se kuće tiče sve su uredili, međutim, nakon kratkog vremena sve su to odneli. Kablove iščupali, odneli prozore, vrata, sve živo, i na kraju sada su zapalili to što je ostalo. Šta da vam kažem, ne znamo ni ko je, ni šta je, ali teško je. Ja sam šećer dobio od muke, a ne od meraka, ali evo, tu smo gde smo", priča Janačković.

U selu gde je nekada bilo oko 50 srpskih porodica više nema nijedne. Janačkovići su imali želju da se vrate, ali je to bilo nemoguće.

"Nema nikoga, imali smo dobru volju, tamo mi je groblje, tamo su mi deda i baba sahranjeni, tamo nam je sve ostalo. Tamo sam živeo 40 godina, tamo smo radili, stvarali, međutim, nema više ničega. Tamo imaju kuće još dva brata, sve je to opljačkano, porušeno, unakaženo. Ja ne znam kakva je ovo demokratija, ovo je 21. vek, da čovek ne može da ima nešto, da to bude sačuvano", rekao je Ranko Janačković, dodajući da je najteži osećaj kada nisi na svome.

"Duša me boli, ali šta da radim, da se živi mora, ali samo da vam kažem da je preteško. Ovo nismo očekivali ni od koga, nismo zaslužili, ali šta je tu je. Veliku nam štetu prave, ali neka vidi ako ima Boga, daće Bog da se reši ovo i naše pitanje, više ne možemo da izdržimo", ističe Janačković.

Rankov sin Radomir ističe da ne žele nikoga da optužuju, ali da se jasno vidi da nije samo njihova kuća meta, već i ostale srpske koje se nalaze neposredno pored njihove.

"Mi nismo hteli nikoga da optužujemo, da je to nama neko uradio namerno, ali treba ti ljudi da stanu i kažu dosta je. Ima tamo još pet-šest kuća koje su ostale, nije samo naša kuća njima meta, odneli su krovove. Nama kaže komšija tamo, `ja sam vama čuvao kuću`, svaka čast što ste nam čuvali kuću, ali ste je celu odneli i urnisali", prepričava Radomir Janačković.

Kaže da je današnji odlazak u Novo Selo Mađunsko za oca i njega bio veoma emotivan i da su teško podneli kada su videli samo zidine kuće.

"Ne bih mogao da se vratim, zato što tamo stvarno nikoga nema, tamo niko ne živi, ali smo to vrlo teško podneli, susret. Ja sam dete bio kada sam izašao, ali je to bila velika tragedija za mog oca kada smo zatekli zapaljenu kuću", kazao je Radomir Janačković.

Porodica Janačković, Ranko sa suprugom i mlađim sinom, žive u vrlo teškim uslovima u Prilužju. Želja im je da imaju svoju kuću i da život nastave nedaleko od mesta odakle su 1999. godine proterani bez ičega.