Šantić: Starenje stanovništva pritiska ekonomiju, Srbiji potrebna aktivna i zdrava starost

Profesorka na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Danica Šantić ukazala je da se prosečna starost stanovništa povećava ne samo u Srbiji i zemljama regiona, već i u Evropi, ukazujući da takav trend pravi dodatni pritisak na penzione fondove i ekonomiju država. Kako ističe, zdravo i aktivno starenje su neke od demografskih mera koje su dale rezulate u zemljama Evrope, ali zemlje regiona, primećuje, još nemaju sistemska rešenja za primenu evropskih primera dobrih praksi.

Šantić je izjavila da povećanju starosti stanovništva u regionu doprinose i emigracije mladog i radno sposobnog stanovništva, te da bi trebalo sprovesti mere doseljavanja novih ljudi kako bi se popunila radna mesta i održala privreda.

"Prosečna starost u Srbiji se, i po novom popisu iz 2022. godine, povećava i to je nešto što je očekivano i nešto što je trend u svetu, pre svega u razvijenim zemljama jer smo oduvek želeli da živimo duže i da budemo zdraviji i evo sada postižemo to u savremenom periodu", rekla je Šantić za Kosovo onlajn.

Međutim, kako ističe, proces starenja je sada postao toliko brz da države prosto nisu pripremljene na to.

Naglasila je da je prosečna starost u EU, kao i u Srbiji oko 43 godine.

„Kada izađe podatak da je prosečna starost u Srbiji 43 godine mi se prosto zamislimo jer kada uporedimo sa nekim drugim delovima sveta i vidimo da je to 20 ili 30 godina, onda se pitamo u kom smeru idemo i da li imamo odgovor na demografsko starenje, odnosno uvećanje broja lica koja su starija od 65 godina“, navela je Šantić.

U odnosu na prošli popis koji je u Srbiji realizovan 2011. godine, primećuje, došlo je do povećanja broja starosnih godina za dve.

Ocenjuje da tako gledano to ne izgleda mnogo, ali da kada se uzme udeo tih lica, on sada iznosi 23 odsto ukupne populacije centralne Srbije i Vojvodine na kojoj je izvršen popis.

Sa druge strane, dodaje, udeo lica od 0 do 14 godina iznosi svega 14 odsto, što znači da Srbija postaje zemlja starih.

„To, ponavljam, jeste evropski trend. Evropu smo uvek zvali ’stara dama’ ona sada zaista i postaje ’stara dama’ i nekako mi idemo u pravcu razvoja tih zemalja koje su već dostigle određene nivoe starosti. Sada ono što je trebalo uraditi i ranije, a nije kasno ni sada, jeste kreirati neke dokumente koji bi adresirali taj povećani broj starih ljudi u Srbiji“, rekla je Šantić.

Zapaža da posledice starenja stanovništva pre svega utiču na ekonomsku perspektivu, odnosno stvaraju pritisak na penzioni sistem.

Ipak, kaže da je starenje stanovništva, u neku ruku, demografska kategorija.

„S obzirom na to da je penzioni sistem kakav mi poznajemo kreiran 60-ih godina u Americi, tada je očekivano vreme trajanja života ljudi bilo dosta kraće nego danas. Na osnovu tog očekivanog trajanja života određuje se broj godina kada se ide u penziju i prosto je to bilo tako. Imamo svoj radni vek, očekivano trajanje života je 66-67 godina i penzioni sistem može tako da funkcioniše“, pojašnjava profesorka.

Međutim, kako se ukupno trajanje života ljudi u pojedinim zemljama produžilo do 80 ili čak 90 godina, kao što je to slučaj u Japanu, a da se ništa nije menjalo, shvatilo se u savremenom periodu da ni najbogatija ekonomija sveta ne može da izdrži toliki pritisak na penzioni sistem, ukazala je ona.

U tom smislu, kako kaže, Srbija se našla pred jednim velikim izazovom, a to je da se godine na poslu, odnosno radni vek, ne završava kada zakon kaže.

„Onda pokušavamo da te godine pomerimo za tri meseca, za šest meseci i svake godine imamo neko pomeranje, to je karakteristika evropskih zemalja. Pa kada dobijemo informacije iz Grčke o velikim protestima, upravo se oni odvijaju među radnicima kada se najavi reforma tog zakona. Tako da su države počele da kreiraju odgovor na to. Stanovništvo ne gleda blagonaklono na to, jer smo navikli na tih 65 godina, ali s obzirom na to da imamo sve više starih ljudi i da je sve veći pritisak, tu mora da dođe do neke reforme ili jednostavno, ovakav penzioni sistem kakav danas postoji definitivno mora da se zameni“, kazala je Šantić.

Upozorila je da odlazak stanovništva u inostranstvo dosta utiče na starenje ako se uzmu u obzir godine u kojima ljudi najviše emigriraju.

Ljudi najčešće, ukazuje, napuštaju zemlju u svojim tridesetim godinama – kada su radno i fertilno sposobni.

Dodaje da su ljudi ranije emigrirali u dvadesetim godinama, ali da se ta granica pomerila zbog obrazovne granice u Srbiji, te da sada ljudi odlaze u inostranstvo oko 30. godine.

„Kada se jedne teritorije iseljava mlado, reproduktivno stanovništvo, jasno je da u tom samom zbiru ostaje starije stanovništvo koje nije toliko mobilno i ostaju deca koja su na školovanju. A sada, ako pogledamo nivo rađanja on je najniži u odnosu na 20. vek i nije dovoljan da popuni praznine na tržištu rada niti će biti dovoljan, niti će biti dovoljan u narednih 15 godina i onda se postavlja pitanje kako će funkcionisati naš i penzioni sistem i tržište rada i ekonomija, ako ne iznađemo neke hitne mere koje će dati rezultate“, upozorava ona.

Kaže da rezultati u demografskoj sferi mogu da se vide tek za 15 ili 20 godina, bez obzira koliko mere bile efikasne i koliko se u njih sredstava ulaže.

Kada je reč o ekonomskim merama, Šantić primećuje, da bi one mogle da daju brže rezultat, ali da bi najviše poboljšavanju starosne slike stanovništva i njegovim posledicama najpre doprinelo vraćanje, odnosno doseljavanje ljudi.

„Mi smo prošle godine imali 55.000 stranih radnika koji su dobili dozvole boravka i rada u Srbiji. Vidim da je ove godine izveštaj da je do oktobra došlo 16.000. To jeste opadanje broja radnika, ali nisam sigurna da će taj broj ostati na 16.000. Nama zaista trebaju radnici jer se naši ljudi iseljavaju, sve smo stariji, a tržište radne snage mora nekako da se popravi, a najviše imigracijama ljudi koji hoće da dođu. Prema statistici, od ljudi koji hoće da dođu najviše ima Kineza, Rusa, državljana Turske, Nepala, Indije, Bangladeša, Šri Lanke, oni su radnici koji podržavaju ekonomiju Srbije, jer mi smo njih pozvali i prosto da njih nema neki poslovi bi ostali nepopunjeni, a štetu bi pretrpeo i budžet, ni porez ne bi imao ko da plaća“, navela je Šantić.

Govoreći o merama koje bi eventualno sprečile posledice starenja stanovništva, profesorka ističe da bi Srbija trebalo da se ugleda na primere dobre prakse, kao na primer Velike Britanije.

Velika Britanija je, pojašnjava, pre 20 godina počela da radi na kreiranju zdravog i aktivnog starenja.

„Prosto, kada ljudi odu u penziju da na neki način na njih ne zaboravimo. Da im pružimo neke mogućnosti da i dalje aktivno doprinose društvu u skladu sa svojim mogućnostima. Velika Britanija je to prva prihvatila, onda i druge zemlje Zapadne Evrope, a to nekako polako dolazi kod nas u ovaj deo sveta“, rekla je Šantić.

Osvrnula se i na primer demografskih mera u Hrvatskoj, ocenjujući ih kao veoma efikasne.

U Hrvatskoj je, ističe, pružena mogućnost ljudima da i posle odlaska u penziju određeni deo vremena provedu u radnom statusu i na taj način zarade i nadoknade primanja koja dobijaju iz penzionog fonda.

Navodi da je u Evropi vrlo čest slučaj da stari ljudi rade u muzejima, kulturnim ustanovama ili po četiri sata, te se, kako ocenjuje, osećaju bolje sa jedne strane, dok i dalje, sa druge, doprinose društvu i budžetu.

Šantić ističe da je i jedna od demografskih mera koja daje rezultate takozvano zdravo starenje, u okviru koga se očekuje da država radi i na unapređenju zdravstvenog sistema. 

„Da pokušamo da kroz kvalitetne zdravstvene ustanove omogućimo tim ljudima da provedu što duže godine života u zdravlju“, naglasila je ona.

Međutim, Šantić ocenjuje da i pored primera dobre prakse, zemlje regiona, Albanija i Srbija, ne primenjuju u svom sistemu konkretno mere koje su zaživele i daju rezultate u Evropi.

Pozivajući se na poslednje rezultate popisa u Crnoj Gori, navodi da je prosečna starost stanovništva 39 godina, što je jako dobar rezultat u odnosu na Evropu.

Albanija, prema njenim rečima, takođe ima mlado stanovništvo. Ključni problem kod Albanaca predstavljaju iseljavanje stanovništva i odlazak u inostranstvo.

„Nivo iseljavanja mladog stanovništva uz Albanije zaista je veliki. Kada vam se iseljava mlado stanovništvo, bez obzira što će popis reći da ih ima puno, stvarna situacija jeste da je proces starenja tamo izuzetno intenzivan“, objašnjava Šantić.

Izrazila je uverenje da će zemlje regiona pokušati da odgovore na te izazove na sličan način.

„Stari su nam potrebni, oni nam ne smetaju u autobusima kako često mislimo i u redovima. Oni zaista mogu da budu jako korisni članovi ovog društva i treba da računamo na njih“, zaključila je Šantić.