Sasi nekada bili žitelji Novog Brda, došli iz Ugarske u Srbiju na poziv kralja Uroša

U Novom Brdu se nalazila jedna od najznačajnijih rudarskih saskih kolonija. Sredinom 14. veka, 1349. godine, rudnik "Novo brdo” izbija na prvo mesto u celoj Srbiji sa otvaranjem kovnice novca, prenosi Jedinstvo.

Srednjovekovno Novo Brdo bilo je poznato i značajno privredno, pre svega rudarsko mesto u kome se ekspoloatisala takozvana glamska ruda koja je sadržala veliki procenat srebra i zlata. 

Kada se danas povede priča o rudarstvu u ovom mestu, može se čuti, da su u srednjem veku Sasi ovde bili glavni rudari, koji su ovom ni malo lakom poslu za koji se kaže da je "hleb sa devet kora" podučavali i druge. Osim činjenice da žive u pričama koje se prenose s kolena na koleno u kontekstu tema o rudnicma, da su Sasi bili nekada žitelji Novog Brda svedoče i ostaci takozvane Saske crkve, koji su još uvek dobro vidni i nalaze se u podnožju ovdašnje srednjovekovne tvrđave. 

Stanislav Kojić iz Vrbovca, autor desetak monografija o više mesta u Kosovskom Pomoravlju, pored ostalog istraživao je i to odakle Sasi i šta su oni radili na kosmetskim prostorima, a pre svega u Novom Brdu. 

Kako je objasnio Sasi ili Saksonci su staro germansko pleme, čija je postojbina bila na području kasnije severne Nemačke i koji su bili poznati rudarski radnici koji su u prvoj polovini 13. veka došli iz Ugarske u Srbiju, na poziv kralja Uroša ( 1243-1276) da rade u rudnicima kada se u jačoj meri pojavljuje rudarstvo kao značajna grana privrede.

Dodaje da su u srednjovekovnoj Srbiji prisutni sve do pada despotovine, kao i da su učestvovali u izgradnji rudnika.

"U Novom Brdu se u 14. veku nalazila jedna od najuglednijih saskih rudarskih opština. Takođe, u 'Trepči' se Sasi pominju pod nazivom Tedeš, 1349. godine. Bilo ih je u janjevskim, letničkim i prizrenskim rudnicima. Zahvaljujući Sasima intenziviran je razvoj rudarstva u Srbiji. Inače sadašnje Kosovo i Metohija je po svom rudnom bogatstvu poznato još pre 2000. godina, jer su još tada Kelti i Rimljani eksploatisali olovocinkanu rudu na Skopskoj Crnoj Gori na obroncima Kopaonika i drugim mestima, na šta ukazuju arheološki nalazi i mnogi toponimi iz tog perioda", kaže Кojić. 

Prema nekim zapisima, kaže on, Sasi su došli u Srbiju iz Spiške županije u Slovačkoj.

"Sasi su u vreme kralja Uroša dobili pravo da imaju određenu autonomiju, to jest da imaju svog kneza, crkvu i svoje sudije za međusobne sporove", ističe Kojić. 

Prema njegovim rečima osim rudnika "Novo brdo" i rudnik u Janjevu obilovao je posebnom vrstom srebra sa stanovitim procentom zlata, takozvano glamsko srebro. 

"Ova prirodna bogatstva privukla su moge strane trgovce uz gradnju značajnijih putnih pravaca na Kosovu i Metohiji, koje je predstavljalo raskrsnicu Balkana i tranzitno područje, pri čemu je spajalo ostale delove ondašnje srpske države. Pospešen je razvoj trgovinske razmene, ali je došlo i do demografskih promena kroz razne međusobne uticaje. S vremenom rudnici 'Trepče' i 'Janjeva' zastaju za 'Novim brdom', koje sredinom 14. veka izbija na prvo mesto u celoj Srbiji sa otvaranjem kovnice novca 1349. godine, tako da je Novo Brdo bilo prvo mesto čije je ime stavljeno na novac (novobrdski groš), pa počinje i obilato darivanje manastira novobrdskim srebrom za vreme cara Dušana. Tada se trgovina ovog mesta odvija i sa evropskim tržištem", rekao je Kojić.

On navodi i da postoje zapisi da su krajem 14. veka srpske rudare iz Novog Brda, koji su svoj zanat pekli zajedno sa vičnim rudarima Sasima, pozivali na rad u rudnicima u kraljevstvu Sicilije.

"Inače u delu Zakona o rudnicima koji se odnosi na 'Novo brdo', donetom u vreme despota Stefana Lazrevića navodi se da je Novo Brdo imalo visoki stepen razvoja, zahvaljujući rudarstvu, trgovini i zanatstvu. Rudarstvo je dalo osnovni podsticaj razvoju gradskih naselja čak i onih koji se nalaze na važnim putevima u blizini rudnika. Tako se Priština i Vučitrn u to vreme razvijaju zahvaljujući blizini rudnika 'Novo brdo', 'Janjevo' i 'Trepča'. Razvoj rudarstva pružio je Nemanjićima i drugim srpskim vladarima potrebna sredstva za izgradnju mnogobrojnih monumentalnih manastira i crkava ukrašenim dragocenim freskama", naveo je Kojić. 

U nekim srednjovekovnim spisima može se naći i podatak da je zlato koje je eksploatisano u rudnicima "Novog brda" iskorišteno i da se ukrasi kivot sa moštima Svetog Nikole, koji se nalazi u gradu Bariju u Italiji.

Kako se navodim Sasi su deo istorije. Njih više u Novom Brdu nema. A što se rudarstva u Novom Brdu tiče, unazad već duže vreme ono je u stagnaciji.

Pre rata na prostorima Kosova većina stanovnika iz ovih krajeva, Srba i Albanaca radila je u rudniku "Novo brdo" i živela od tog posla. Danas je rudnik aktivan, ali u njemu nema zaposlenih Srba i broj zaposlenih Albanaca je minimalan.

Prema nekim procenama zalihe olovocinkane rude u "Novom brdu", u kojoj je i dan danas prisutan značajan procenat zlata i srebra su velike.