Savić: Ustavna istorija Kosova započinje posle Drugog svetskog rata

Istoričar Aleksandar Savić, docent na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kazao je za Kosovo onlajn da je Sretenjski ustav od presudnog značaja za Srbiju jer predstavlja prvi ustav novovekovne srpske države.

„Sretenjski ustav je od značaja za Srbiju zato što je to prvi ustav koji je donela novovekovna srpska država. Treba se podsetiti da je taj datum jako važan, jer je 1804. započeo Prvi srpski ustanak, odnosno srpska revolucija, čiji je najznačajniji rezultat stvaranje novovekovne srpske države, koja je tridesetih godina stekla autonomni status u Osmanskom carstvu“, naveo je Savić.

Govoreći o okolnostima tog doba, kazao je da je unutrašnja borba između kneza Miloša Obrenovića i njegovih političkih oponenata, rezultirala bunom koja ga je primorala da 1835. donese ustav. Istaknutu ulogu u izradi ustava imao je Dimitrije Davidović.

„Srbija je smatrala da ima pravo da donese ustav kao autonomna provincija Osmanskog carstva, a kneza je u to ubeđivao i Dimitrije Davidović, jedan od najučenijih Srba toga doba, rodom iz Austro-Ugarske, ali u službi Srbije od dvadesetih godina. Davidović je sastavio ustav za nekih dvadesetak dana, ali, naravno, on je i pre toga radio na ustavnim nacrtima tako da je imao mnogo materijala koje je pripremio“, objasnio je Savić.

Prema njegovim rečima, ustav je proglašen na posebnoj skupštini održanoj na Sretenje, po čemu je i dobio naziv, ali on sam nije donet na taj praznik.

Ukazao je i na razloge zbog kojih su velike sile osporavale donošenje ustava.

„Velike sile, pre svega Osmansko carstvo kao suveren Srbije, smatrale su da je Srbija time izašla iz okvira svoje autonomije i nisu želele to da dozvole. Tome se priključila i Rusija kao pokrovitelj i garant te autonomije. Tome se pridružila Austrija, koja je smatrala da je to opasno, jer ni sama nije bila ustavno uređena i onda su taj ustav često nazivali ‘francuskim rasadom u turskoj šumi‘“, rekao je Savić.

On je podsetio da je ustav kritikovan i zbog svojih odredaba.

„Posebno su sporni bili članovi koji su se odnosili na jednakost svih građana pred zakonom i na odredbu da svaki rob koji stupi na teritoriju Srbije postaje slobodan“, naveo je Savić.

Istoričar je istakao tri ključne karakteristike Sretenjskog ustava.

„Značaj tog ustava leži u činjenici da je to prvi srpski ustav, da je njime ograničena apsolutistička vladavina kneza Miloša i da je donet bez saglasnosti suverena i pokrovitelja. Iako je ograničavao vlast Miloša Obrenovića, ipak je on smatrao da ga treba braniti od velikih sila, ali je na kraju bio primoran da ga suspenduje“, rekao je Savić.

Prema njegovim rečima, ustav je kratko važio.

„Ustav je praktično bio na snazi dve nedelje, a konačno je suspendovan 11. aprila, nakon 55 dana važenja“, naveo je on.

Govoreći o ustavima koji su bili značajni za Kosovo, Savić je istakao da taj prostor nije postojao kao posebna celina pre 1945. godine.

„Prostor Kosova i Metohije do 1912. je bio u sastavu Osmanskog carstva, a potom je priključen Kraljevini Srbiji, i u Kraljevini Jugoslaviji, odnosno Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca nije postojao kao poseban, ali su se neki ustavi odnosili i na tu teritoriju“, rekao je Savić.

On je naveo da ustavna istorija Kosova započinje posle Drugog svetskog rata.

„Njegov značaj u ustavima počinje od 1945, kada je zakonom Narodne skupštine Srbije ustanovljena Autonomna Kosovsko-metohijska oblast. To je potvrđeno Ustavom FNRJ iz 1946. i Ustavom Narodne Republike Srbije iz 1947. godine“, istakao je Savić.

Prema njegovim rečima, dalji razvoj vodio je ka nastanku pokrajine.

„Vremenom, u skladu sa namerama Komunističke partije Jugoslavije, odnosno Saveza komunista Jugoslavije, išlo se ka tome da vremenom ta autonomna Kosovsko-metohijska oblast preraste u autonomnu pokrajinu, kao što je bila Vojvodina. Vrhunac tog procesa bio je Ustav iz 1963. godine“, naveo je Savić.

Dodao je da su ustavne promene krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina dovele do dalje transformacije statusa pokrajine.

„Ustavnim amandmanima promenjen je i naziv pokrajine, tako da je Metohija izbrisana. Smetalo je albanskom rukovodstvu. Oni su smatrali da treba da postoji Kosovo i Dukađini. U Beogradu se nisu slagali sa tim i na kraju su našli kompromisno rešenje da to postane samo Kosovo, odnosno Socijalistička autonomna pokrajina Kosovo. Kulminacija tog procesa bio je Ustav iz 1974, kada su autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina izjednačene u statusu sa Srbijom“, rekao je Savić.

On je naglasio da je time narušen suverenitet Srbije kao jedne od federalnih jedinica i da je time Srbija zvanično od 1974. godine razbijena na tri dela.

„Srbija nije imala više nikakve ingerencije nad njima, imala je pravno, ali de fakto ne i stoga je na taj način narušen suverenitet Srbije, kao jedne od federalnih jedinica“, naveo je Savić.

Savić je ukazao na pokušaje da se to ispravi ustavnim amandmanima iz kraja osamdesetih godina.

„Ustavnim amandmanima iz 1989. i 1990. godine Srbija je koliko, toliko vratila svoju nadležnosti nad prostorom Kosova i Metohije i tada je vraćen naziv toj pokrajine. Od tada se vodi kao Kosovo i Metohija, tako se vodi i u Ustavu iz 1990, potom i u Ustavu koji je donela Republika Srbija 2006. godine“, rekao je on.

Na kraju, navodi da se od tada zvanično smatra, u skladu sa ustavima, sastavnim delom Republike Srbije.

„Otuda i ta sintagma južna srpska pokrajina. Ali ono što jeste činjenica, u javnosti sve više preovladava taj termin Kosovo i mi trebamo ipak da zadržimo taj zvaničan naziv, da branimo, kao što je u Ustavu, da je to prostor Kosova i Metohije“, zaključio je Savić.