Selaković: I Karađorđevi ustanici napajali se snagom sa kosovskog izvora

Nacionalni praznici na simboličkom nivou opisuju karakter jednog naroda, u tom smislu je naš Dan državnosti višestruko važan i narativan praznik, jer su naši preci najpre na Sretenje 1804. godine podigli ustanak protiv Turaka, a onda na isti dan 1835. godine doneli prvi Ustav, ističe srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, prenosi Tanjug.

U autorskom tekstu za "Kurir", Selaković navodi da je na taj način „Srbija za samo tri decenije, od pogranične provincije Otomanskog carstva postala samostalna država sa najnaprednijim ustavno-pravnim osnovama“.

"Teško je danas, kada nam je naša državnost podrazumevana tekovina, da shvatimo kako su se naši preci vekovima osećali bez države i da pojmimo snagu njihove čežnje za slobodom i samostalnošću", naveo je Selaković.

On ističe da se, makar na ovaj veliki praznik, prisećajući se svih onih koji su svoje živote položili za Srbiju, moramo setiti da brojem mali, ali delima veliki narodi, poput srpskog, svoju slobodu i samostalnost neprestano moraju da potvrđuju i da se za njih svakoga dana bore.

Selaković naglašava i da Sretenje u fokus stavlja i centralno nacionalno pitanje, a to je Kosovo.

"Ako možemo da pokušamo da rekonstruišemo šta je moglo biti etičko težište ustaničkog pokreta 1804. godine, jedini moguć odgovor je da je to sećanje na našu srednjovekovnu državnost i Kosovsku bitku kao prelomni trenutak naše istorije", istakao je Selaković.

Navodi da su se upravo i Karađorđevi ustanci snagom i verom za pobedom "napajali" sa kosovskog izvora, rešeni da obnove ono što je na Kosovu izgubljeno.

"Stoga je i danas važno da gledajući u budućnost, u ono što želimo da postanemo, ni trenutka iz vida ne izgubimo svoju prošlost, jer nemamo ni boljih ni čvršćih temalja od pradedovskih", poručio je Selaković.

Prema njegovim rečima, u ključnim ličnostima toga vremena, Karađorđu i Milošu Obrenoviću, personifikovane su dve državotvorne koncepcije.

Prva je, navodi, borbenost i spremnost da se za državu bije oružjem, a druga je, otelotvorena u Milošu, političko-diplomatska.

Selaković dodaje da su se oba principa smenjivala kroz naredna dva veka srpske istorije.

"I jedan i drugi princip su legitimne državaotvorne opcije, ali danas, posle niza velikih nacionalnih pogibija i stradanja u borbi za državu, baštinimo, pre svega, ovaj Milošev princip, jer Srbija za svoje mesto u Evropi i svetu u ova vremena mora da se bori mudrošću, strpljenjem i strateškim planiranjem", zaključio je Selaković.