Nastavnici i roditelji: Škola u Jošanici kao mesto okupljanja, saradnje i razvoja zajednice

Jedno od najvećih sela na teritoriji opštine Leposavić, Jošanica, suočava se sa sve manjim brojem meštana, a samim tim i dece koja pohađaju školu od prvog do četvrtog razreda, kao istureno odeljenje matične škole u Leposaviću. Ove godine školu pohađa svega četiri đaka.

Učiteljica Ivana Anđelković je istakla da škola kao centralno mesto sela, ne treba da postoji samo kao institucija, već kao centar okupljanja, saradnje i razvoja zajednice.

Dodaje da upravo iz tog razloga, zajedno sa đacima, učestvuju u raznim projektima i radionicama, jer žele da pošalju jednu snažnu poruku roditeljima i čitavoj zajednici da je bitno da se škola očuva.

„Školu pohađa četiri đaka, dvoje u prvom i dvoje u četvrtom razredu. Radim zajedno sa koleginicom Dijanom Jovanović. Iako imamo malo dece, škola odiše jednom toplom atmosferom i trudimo se da deci omogućimo sve što je potrebno i zbog toga učestvujemo na raznim radionicama i projektima kako bi im boravak u školi bio lepši. Ponosni smo što smo obeležili nedelju sećanja zajedništva, u znak sećanja na prerano ugašene mlade živote u 2023. godini, mi smo kao škola bili domaćini, oslikavali smo kišobrane i na taj način odali poštu stradalima. Učestvovali smo takođe u projektu oslikavanja školskog terena i učionica a prošle godine smo dobili projekat za otvaranje učionica na otvorenom”, navela je Anđelković.

Ističe da deci mnogo znače vannastavne aktivnosti jer izlaze iz okvira standardnog iako se podudaraju sa školskim gradivom i ujedno pomažu deci da se nadograđuju.

Dušica Milovanović koja živi u Jošanici i radi u školi već sedam godina, nakon prelaska iz matične kaže da je kroz školu prošlo mnogo generacija, ali da se danas nažalost taj broj sveo na svega četvoro dece.

„Moja deca su ovde pohađala školu, tada ih je imalo oko 20, bili su jako skromni, užinu su nosili od kuće jer nije postojala prodavnica. Danas je situacija drugačija, pored toga što škola nema dece, ni selo nema meštana, većina se odselila u grad a i oni koji tu žive upisuju decu u matičnu školu. Naša deca ovde imaju sve uslove kao i njihovi vršnjaci u matičnoj školi, učiteljice su im više posvećene, oduvek je tako bilo”, kaže Milovanović.

Jedan od roditelja čije dete pohađa ovu školu a nekada đak iste Blagoje Milovanović kaže da je nekada imalo mnogo više dece i da su iz okolnih sela putovali kako bi pohađali ovu školu.

„Imalo nas je oko 50. Dolazila su deca iz okolnih sela, a sada ima njih četvoro. U selu je bilo 80 kuća pa samim tim i dece, danas je taj broj mnogo manji, ljudi su se odselili, ne znam šta će biti za par godina, trebalo je uraditi nešto da ljudi ovde ostanu a ne da sele u grad. Deca ovde imaju sve, učiteljice se zaista trude, ne dozvoljavaju da se deca osećaju kao da pohađaju školu na selu ali se ipak osećaju da su izopšteni, kao deca sa sela, ali to je uvek bio problem i kada sam ja išao u školu”, kaže Milovanović.

Dodaje da je je nekada bilo drugačije, bilo je mnogo više dece, igre, smeha a sada toga nema.

„Bilo nas je mnogo, raspusti su izgledali drugačije, igrali smo razne igre, bili smo srećni. Sada je tužno i žalosno, plašim se da će Jošanica da ostane bez meštana, ugasiće se selo”, naveo je.

Nova škola u Jošanici je izgrađena 1984. godine. Pored nje u dvorištu se nalazi stara, koja je prema podacima do kojih smo došli osnovana davne 1920. godine, ali je u zemljotresu 1980. godine porušena.

Pored ovog isturenog odeljenja Osnovne škole “Leposavić”, postoje još dva i to u selima Kijevčiće i Dren.