Srpski jezik najugroženiji na Kosovu

NVO Aktiv
Izvor: Facebook

Jezička prava na Kosovu se svakodnevno krše na svim nivoima bez ikakvih posledica, ocenili su predstavnici NVO Aktiv na konferenciji u Prištini, predstavljajući analizu koja ukazuje na propuste poštovanja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu.

Na osnovu brojnih iskustava građana, novinara, službenika, opšti utisak kod Srba je "da je srpski jezik na Kosovu ugrožen najviše od strane javnih institucija zbog nedosledne primene zakonskih propisa“, navodi se u analizi.

Na konferenciji je istaknuto da su nedostatak političke volјe, otpor u većinskoj zajednici, nedovolјan broj kvalifikovanih prevodilaca, nepostojanje kaznene politike za nepoštovanje jezičkih prava, samo neki od razloga zbog kojih dolazi do kršenja prava na upotrebu jezika na Kosovu, saopštila je NVO "Aktiv".

“Nepotpuno poštovanje prava na upotrebu službenih jezika dovelo je u pitanje pravo jednakih mogućnosti za sve, a ono jeste narušeno kada je u pitanju srpska zajednica i njen jezik i pismo”, navodi se u analizi.

Predstavnici NVO Aktiv su, govoreći na konferenciji, ukazali su da na Kosovu postoji solidan zakonodavni okvir koji garantuje ravnopravnu upotrebu albanskog i srpskog jezika, kao i jezika drugih zajednica, ali u praksi se građani suočavaju sa brojnim problemima u ostvarivanju jezičkih prava ili ostvarivanju drugih prava kao posledicu kršenja Zakona o upotrebi jezika.

Izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević podsetio je da se građani svakodnevno suočavaju sa brojnim kršenjima jezičkih prava kako od strane centralnih i lokalnih institucija, tako i prilikom pružanja bankarskih ili telekomunikacijskih usluga.

“Konstantno insistiramo da se ovo pitanje održava na površini i da se nađu sistemska rešenja na duge staze, umesto onih kratkoročnih”, rekao je.

Menadžer projekta Tijana Grujić ukazala je da je potpuna primena Zakona o upotrebi jezika, odnosno, poštovanje jezičkih prava, jedan od preduslova pristupa svim drugim pravima i uslugama. Stoga je neophodno, kaže ona, zagovaranje za primenu ovog i drugih zakona.

“Da bi neko uopšte saznao koja su mu prava i koje su to dostupne usluge, mora da razume jezik na kome mu se institucija obraća, kao i da bude u mogućnosti da postavi pitanje na svom jeziku i da dobije odgovor na njemu. Institucija je dužna da komunicira sa građanima na jeziku koji on razume”, izjavila je ona.

Prema njenim rečima, kada se ovaj zakon ne poštuje, nije pogođena samo srpska zajednica, vec i deo drugih zajednica koje se ovim jezikom služe.

“Ako vi dopustite da se jedan zakon ne primenjuje, stvarate opasan presedan i potencijalnu naviku da zakon i ne mora da se poštuje. I sutradan, taj isti službenik može odabrati neki drugi zakon po svom sopstvenom nahođenju da ga ne primenjuje. Na taj način se stvara pravna nesigurnost i pravni sistem u celini slabi, što ne može biti dobro ni za koga, odnosno ne samo za srpsku, već i sve druge koji žive na Kosovu”, izjavila je Grujić.

Nenad Talić, autor ove publikacije, ocenio je da je ukazivanje na izazove upotrebe jezika u manjinskim zajednicama povezan sa pitanjem zaštite ljudskih i građanskih prava.

"Često možemo čuti izjave visokih zvaničnika da je zakonodavni okvir o poštovanju jezičkih prava na Kosovu jedan od najnaprednijih u Evropi, a možda i šire. Međutim, Srbi, Bošnjaci, Romi, Turci već godinama unazad ukazuju na nepoštovanje zakonom garantovanih jezičkih prava. Upravo institucije sistema koje su zadužene za sprovođenje dobrih rešenja u smislu jezičkih prava upravo ta prava ne poštuju, bez ikakve posledice. Dakle, ne postoji i jasna kaznena politika za one koji to čine“, rekao je Talić.

Publikacija “Preporuke za okvir politike za sprovođenje Zakona o upotrebi jezika” donosi i presek zakonskih akata koji regulišu pitanje upotrebe jezika na Kosovu, kao i na koji način zakonodavstvo obavezuje sve javne institucije i pružaoce usluga da poštuju jednaku upotrebu i status službenih jezika.

Predstavljeni su praktični problemi zbog nepoštovanja službenih jezika, kao i preporuke za bolju implementaciju zakona. U analizi se ističe da se na različite načine krši ostvarivanje jezičkih prava, poput nepoštovanja ili delimičnog poštovanja zakonskih propisa, pogrešnog tumačenja pojedinih zakonskih normi, nedostatka političke volјe za potpunim sprovođenjem prava o službenoj upotrebi jezika, nedostatak stručnog osoblјa kao što su profesionalni prevodioci, lektori, itd.

NVO Aktiv je predložila 20 konkretnih koraka za prevazilaženje prepreka u poštovanju jezičkih prava i primeni Zakona o upotrebi jezika. Među njima su uvođenje kaznene politike za nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, usklađivanje spornih opštinskih pravnih akata, angažovanje dodatnog broja prevodilaca, uspostavljanje institucionanog mehanizma provere kvaliteta prevoda, uspostavljanje fonda za zaštitu prava na upotrebu jezika, uvođenje kurseva za prevodioce, izrada rečnika toponima, itd.

Publikacija je nastala u okviru projekta "Jačanje lokalnih glasova za pravilan razvoj (ALVED)” uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.  Ovaj projekat se sprovedi u pet opština na Kosovu, a NVO Aktiv ga sprovodi u opštinama Leposavić, Peć i Štrpce.