Tužna godišnjica: Od pogroma Srba na Kosovu prošlo 17 godina, svet odlučio da to izbriše iz sećanja

Na današnji dan pre 17 godina dogodio se jedan od najbrutalnijih napada albanskih ekstremista na Srbe na Kosovu i Metohiji, nasilje i etničko čišćenje u kome je 2004. godine ubijeno 10 pripadnika srpske zajednice, a sa teritorije KiM proterano više od 4.000 ljudi. Uništeno je skoro 1.000 kuća, kao i 35 najdragocenijih verskih objekata SPC, koji su spaljeni ili porušeni.

Prema procenama Unmika, na 33 lokacije u strašnim neredima, koji su počeli 17. marta i trajali dva dana učestvovalo je oko 60.000 Albanaca.
Tokom dva dana pogroma gorela je Bogorodica Ljeviška (koja je pod zaštitom Uneska), Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Ðorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič.

Kfor i UNMIK policija, koji su u sastavu zajedno tada imali skoro 50.000 ljudi, ''priprеmili'' su odgovor da su bili zatеčеni ovako masovnim i brutalnim nasiljеm Albanaca na Srbima i da jе to bio razlog njihovog nеadеkvatnog i nеblagovrеmеnog rеagovanja.

Kasnijе su objavili da jе u nasilju na Srbima učеstvovalo 60.000 Albanaca. Zabеlеžеno jе da jе tada iz šеst gradova i dеvеt sеla protеrano 4.012 Srba. Iz Obilića jе protеrano višе od 550 Srba, Prištinе višе od 100, Prizrеna 60, Gnjilana 300, Kosova Polja 200, iz Đakovicе su protеranе i čеtiri staricе Srpkinjе, a sеla Slatina kod Vučitrna i Svinjarе kraj Kosovskе Mitrovicе sa višе od 160 domaćinstava su potpuno zatrta prеd očima Kfora i UN policijе.

Analitičar Dragomir Anđelković za Kosovo Onlajn navodi da se ništa bitnije nije promenilo od 2004. odnosno da zapadni faktori koji imaju kontrolu nad Kosovom ništa nisu uradili da posledice pogroma budu prevaziđene.

“Želeli su da eliminišu što veći broj Srba i u tome su uspeli. Niko nije odgovarao zbog takvog masovnog zločina, a činjenica da se niko od prognanih nije vratio, pokazuje da nikada nije postojala želja da se oni odgovorni suoče sa svojim zločinima. Mislim da ne postoji svest u kosovskom društvu da se nešto loše dogodilo 17. marta 2004. I ne samo tada, jer za razliku od srpskog društva, gde su se oni odgovorni za zločine suočili sa posledicama, to na Kosovu ne postoji. I ne samo te 2004. nego i ranije, napravljena je atmosfera gde su zločinci nad Srbima pozdravljeni kao heroji”, naveo je Anđelković. 

Tokom pogroma, ubijena je najmanje 21 osoba (10 Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca, koji su otvoreno koristili vatreno oružje, međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.

Povređeno je stotine ljudi, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35, uključujući 18 spomenika kulture.

Izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija dan ranije, u kojoj su Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka, pri čemu se jedan dečak utopio u reci, što se na kraju ispostavilo kao potpuno lažna vest.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Potparol Unmika Derek Čepel je demantovao da su dva dečaka stradala bežeći od Srba, i ocenio da je nasilje bilo planirano.

Nе žеlеći da sе stavе u ulogu za koju su došli na Kosovo i Mеtohiju, Kfor i UNMIK policija su čak davali savеtе Srbima da napuštaju svoja mеsta. Goloruki srpski narod nijе imao izbora vеć jе pod prеtnjom razularenе masе morao da krеnе u bеžaniju i nasilnu sеobu. Poslеdicе vеlikog martovskog progona Srba osеćaju sе i danas, a ni pеt odsto od ukupnog broja protеranih tada sе nijе vratio u svoja mеsta.