U Prizrenu proslavljena hramovna i gradska slava, iguman Mihajlo: Ovo je naše i niko nam to ne može oduzeti

U crkvi Svetog Spasa u Prizrenu proslavljena je hramovna i slava grada Prizrena na kojoj se okupilo mnogo vernika iz svih delova Kosova, ali i iz cele Srbije, kao i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

U atrijumu crkve priređen je i umetnički program u okviru manifestacije „Spasovdanski dani u Prizrenu“.

Liturgiju je služio iguman manastira Svetih Arhangela Mihajlo, koji je u besedi istakao da je samo prisustvo na Kosovu najbolji način proslavljanja Boga.

„Šta ima lepše, braćo i sestre, nego da se okupimo iako u ovoj nedovršenoj crkvi sa ovim zidinama, i ovim malim hramom koji su više puta spaljivali, uništavali, misleći da će nas zatreti i da ćemo nestati. Evo, mi smo svi svedoci da smo mi živ narod, narod koji veruje u Boga, narod koji se vraća svojim svetinjama i čuva svoje svetinje. Bez obzira koliko nas je ostalo u Prizrenu, koliko nas je ostalo u Metohiji, koliko nas je ostalo u drugim krajevima. I jedan dok postoji, ovo je naše i ne može nam ga niko oduzeti”, kazao je u besedi iguman Mihajlo.

Dodao je da se Srbi sami neće nikada odreći svoje zemlje jer je to zemlja Gospodnja.

„Ovde je spojeno nebo i zemlja. Na Kosovu i Metohiji najbolji način proslavljanja je Boga, samo naše prisustvo na Kosovu i Metohiji. Vi koji ste došli i mnoge grupe koje dolaze potvrđuju to. I Republika Srpska, i naša Crna Gora, i naše krajine, i naša centralna, južna, severna i sve ostale Srbije koje imamo, jednostavno, one su dokaz, opstanka i ostanka. Imamo i povratnika ovde, imamo onih koji su uporni, iako ih mnogi ne razumiju zašto su došli, šta će oni ovde. Ima ljudi koji se jednostavno vraćaju, opstaju, bore se za ovo naše Kosovo i Metohiju. Svi vi i svako od vas. Ima nekih doktora koji jedino u Prizrenu se dobro osećaju. Tako i svako od nas. Možeš samo u Prizrenu da osetiš nebo i zemlju. Zato, braće i sestre, ne odustajte. Ne predajte se, borimo se. Svako od nas da podigne pesnice iznad očiju svojih i da čuva facu, a nek udara i da stignu, nek udara ako stigne”, rekao je iguman.

Kolačar na slavi, Aleksandar Stojić koji je došao iz Bajine Bašte, izjavio je da mu je čast da bude u Prizrenu za Spasovdan.

„Mislim da svako od nas, kako da kažem, pravoslavnih Srba i pravoslavaca uopšte ima potrebu da se ukrca na ovaj Hristov brod kojim kormilari Sveti Sava, tako da kažem, a more je na ovoj kosovsko-metohijskoh zemlji. Svi smo rešili da zaplivamo pa ćemo da vidimo gde će nas talasi odneti”, kazao je Stojić.

Dodao je da je divan osećaj biti u Prizrenu sa Srbima.

„Kao što je otac sve divno rekao, ne bih imao šta da dodam, osim da ako budemo svi zajedno na tom brodu ukrcani onako kako treba, nećemo biti slamke koje vihori povijaju i talasi uznimiravaju. Umesto toga, mirno ćemo ploviti do Hristove luke onako kako treba. I šta da vam kažem, osećaj je fenomenalan i ja mislim da je jedina duhovna obaveza da se skupljamo jer ćemo tako istrajati u svom opstanku ovde. Puno mi je srce i oči. Vidite da se ljudi ovde skupljaju i to nam je jedina radost. A prepostavljam i vama ljudima koji ste odavde da vidite svoje sunarodnike, ima nas. Neka nas je malo, što kaže kao soli, ali možemo da osolimo ceo ručak”, kazao je Stojić.

Snežana Čekmerić Dolašević ističe da često dolazi organizovano i da voli da obiđe rodno mesto.

„Ovde su mi sahranjeni majka, očevi roditelji i očevi baba i deda. Sa mnom dolaze i moje drugarice Pećanke i svako ko želi da dođe. Stvarno je predivan osećaj“, rekla je ona.

Jelena Skočić iz Novog Sada kazala je da joj poseta crkvi Svetog Spasa u Prizrenu daje novu energiju.

„Osećaj je kao kada vam se isprazni telefon, pa ga stavite na punjač. Tako se ja ispraznim u Novom Sadu i stavim se na punjač. Pokušavam da to objasnim kod kuće, ali izgleda da još nisam našla pravi način i prave reči“, rekla je Skočić.

Književnik iz Trebinja, Veroljub Vukašinović je u svom obraćanju istakao da mu je ove godine, u Prizrenu, na Spasovdan, „njemu grešnom i nedostojnom pesniku ukazana velika čast i milost“ da kaže reč kojom će se otvoriti kulturno-duhovna manifestacija Spasovdanski dani u Prizrenu.

Naveo je da tu reč donosi iz moravske Srbije, Lazareve, iz blizine manastira Ljubostinje gde još uvek tinja svetlost i svetluca Jefimijino pohvalno slovo svetom knezu Lazaru, osvetljavajući put ka carskom gradu Prizrenu. 

„Prozirući u maternji jezik, naslućujem značenje reči Prizren, tog suštastvenog srpskog toponima ka kome vode svi naši putevi, jer svi oni vode ka Kosovu i Metohiji. Glagol „prizreti“, u staroslovenskom jeziku mogao bi značiti videti, videti i sagledati nešto što je dublje od onog što se vidi golim okom, zreti u nešto što ne mogu videti oni bez unutrašnjeg vida u sebi. Zato „prizirem“ kroz jezik ovaj sveti i svetli dan kao veliki dan i blagodet i kažem i ove godine u Prizrenu i svake godine u Prizrenu. Jer biti ovde u Prizrenu, u starom gradu na Bistrici, pod okriljem Ljeviške i Svetih Arhangela, ovde i sada za mene znači biti na onom mestu gde uvek jesmo i ako nas tu uvek nema i znači prozreti u ono što se ne vidi a što zaista jeste. A onaj što zaista jeste, to je naš Gospod Isus Hristos, jeste njegovo vaskrsenje i vaznesenje, jeste naša nada u večno spasenje“, naveo je Vukašinović.