U školama srpskog jezika u Austriji deca uče i o Kosovu 

Već 10 godina u Austriji funckionišu dopunske škole srpskog jezika, koje je uspostavilo društvo "Prosvjeta", a u kojima deca srpskog porekla, osim ćirilice, kulture i istorije svoje zemlje, uče i o Kosovu i njegovom značaju za identitet Srba.

Danas je u Beču obeležen početak nove školske godine, a "Prosvjetina" deca su na svečanosti upriličenoj tim povodom, otpevala i niz pesama posvećenih Kosovu.

Osnivač i rukovodilac "Prosvjetine" mreže škola Srđan Mijalković kaže da se trude da decu uče pravim vrednostima, pa tako i o kulturi i istoriji Srbije, čiji je neodvojiv deo Kosovo.

"Moramo, koliko je u našoj moći, da to politički iskrivljeno predstavljanje kod naših najmlađih ispravimo. Nije to jedina neistina, o Kosovu, koju uče u austrijskim školama, ima tu i jako čudnih lekcija o ratovima 90-ih... Ono što mi možemo da uradimo je da našu decu naučimo onome što je istina, što je pravedno. A, primećuje se da i mnogi Austrijanci, bez obzira na medijski stav, sada malo više znaju o tome šta se dešava na Kosovu i u Srbiji", rekao je Mijalković za Kosovo onlajn.

Interesovanje roditelja i dece sve je veće za učenje srpskog jezika, toliko da fali i prostor za dopunske škole. 

"To podiže i značaj naših škola na viši nivo, jer sve što već 10 godina radimo, deo je borbe za status našeg jezika koji, nažalost, u Austriji nije priznat kako bi trebalo, nego ga zovu 'bošnjačko-kroato-srpski', što je politička floskula koja ne odgovara nikome. Tako da je rad naših škola glavni argument, za razgovor sa austrijskim vlastima o boljem statusu srpskog jezika. Nadam se da ćemo sa drugim srpskim organizacijama, uz pomoć države uspeti u tome da se srpski jezik u Austriji izbori za svoje mesto", rekao je Mijalković.

Specijalni gost "Prosvjete" na početku nove školske godine bio je direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon, koji je istakao da deca čuvajući srpski jezik, čuvaju i srpski identitet, ali i poštujući svoju kulturu, uče da poštuju i tuđe.

"Bez savršenog znanja maternjeg jezika, ne možete ni savršeno da naučite bilo koji drugi jezik, tako da ne samo da je važno za očuvanje kulture i identiteta, nego je važno i za otvorenost prema drugima. Samopoštovanje je preduslov za poštovanje drugih. Učimo srpski jezik i otvaramo se prema svetu, jer prvo moramo da negujemo sebe i onda možemo da zavolimo i negujemo druge", rekao je Gujon.