Ugrenović: Više se ne nadamo pravdi, uzdamo se jedino u Boga

Đorđe Ugrenović
Izvor: Kosovo Online

Najstarija žrtva zločina na Bistrici 2003. godine Đorđe Ugrenović kaže za Kosovo onlajn da su slike užasa od tog 13. avgusta do danas ostali u svim preživelima, kao i da niko od njih više nema nadu da će ubice srpske dece biti otkrivene.

"Ostalo je to u nama i dan-danas. Taj osećaj i ta slika. Jednostavno, ne može da se zaboravi. Tada sam imao 20 godina. Evo, prošla je 21. godina i dan-danas nisu otkrivene ubice tog gnusnog zločina. Slučaj je zatvoren. Mi se uopšte i ne nadamo da će da se nađu ti zločinci. Uzdamo se jedino u Boga“, kaže Ugrenović.

Kaže da je to događaj koji je "sve okrenuo u Goraždevcu".

"Od tog trenutka sve se okrenulo u Goraždevcu. Mnogo omladine je počelo da se iseljava. Do tada smo imali baš dosta mladih, možda je bilo i 500 mlađih od 30 godina. Veliki broj je otišao i ovde možda ima sada sveukupno stitinak mladih. Nema više. Veliki broj je otišao za poslom, oženili se, kupili kuće... Svako je otišao za svojim životom“, priča Ugrenović koji ne planira da napusti Goraždevac.

Tu se oženio i ima četvoro dece.

"Mnogo sam vezan za ovaj kraj i stvarno ne bih voleo da napustim Goraždevac“, ističe.

Seća se gotovo svakog detalja od pre 21. godinu.

"Tog kobnog dana 2003. godine, 13. avgusta desilo se to. Ne znam ni sam kako da nazovem, gnusni zločin koji nije mogao, kao da nije čovek uradio, nego neko neljudsko biće. Usudili su se da pucaju na goloruku decu, na malu decu, bez oružija, bez ičega...“, priseća se Ugrenović.

Objašnjava da su mladi iz Goraždevca koji je u to vreme bio enklava iz koje se retko izlazilo, svakog dana su išli na Bistricu kako bi se rashladila od letnjih vrućina.

Tog dana je na reci bilo oko stotinak dece. Onda su se oko 13.30 časova začuli pucnji, rafali...

"Niko se nije ni nadao da može tako nešto da se desi. Odjednom su se začuli pucnji iz obližnjeg grma. Rafali. Tri rafala su opalili po nama. Ja sam tu pao na licu mesta. Moj drugar Ivan (Jovović) je bio tu pored mene i on je isto pao. Nažalost, on nije mogao da preživi, to je bio za njega koban pogodak. S druge strane, Bistrice... mali Panto (Pantelija Dakić), Bogdan (Bukumirić)... U tom trenutku nismo znali šta se dešava. Jednostavno, mnogo straha je ušlo u nas“, priseća se Ugrenović.

Danas, 21. godinu kasnije nema dileme ko je najodgovorniji.

"U velikoj meri međunarodna zajednica, niko drugi, jer su oni bili nadležni u tom trenutku za našu bezbednost. Oni su trenutno najveći krivci što se tiče tog zločina. Naravno, posle ovih koji su pucali na decu“, ističe.

Od prošle godine u Goraždevcu se održava turnir u malom fudbalu "Sećanje na Ivana i Panta" u znak sećanja na dvojicu poginulih mladića.

Ugrenović kaže da je glavna poruka turnira da se žrtve sa Bistrice ne zaborave.

"Glavna poruka je da se naše žrtve ne zaborave, nevine žrtve koje su stradale od terorista. Mi ćemo da se potrudimo da ovo traje dok smo god ovde, podržavaćemo ovaj turnir. Ujedno bih pozvao sve koji žele da ubuduće dođu i da odaju počast našim žrtvama, Ivanu i Panti“, kaže Ugrenović.