Velika borba za život Ivone Ivanović traje šest godina, njenim roditeljima neophodna pomoć

Teško bolensa Ivona Ivanović
Izvor: Kosovo Online

Šest godina traje borba roditelja Ivone Ivanović iz Kuzmina kod Kosova Polja sa njenom bolešću, otkada je greškom lekara dospela u stanje budne kome. Sve u kući je podređeno teškom stanju bolesnice, a pomoć u rehabilitaciji i lečenju, kako je najavljeno, stići će uskoro i od države Srbije.

Nepomična u krevetu i bez mogućnosti da govori, a veselih očiju u kojima se ogleda beskonačna želja i borba za život. Reaguje i registruje stvari u svom bližem okruženju.

Ovo je trenutna klinička slika Ivone Ivanović iz Kuzmina, mlade majke koja se već šest godina nalazi u stanju budne kome. Dok leži nepomično u velikom bolničkom krevetu postavljenom nasred sobe, lekovi, insulin i pelene podsećaju na sliku iz bolnice koju na trenutak remeti vesela muzika sa radija. Roditelji žele da ona zna šta se dešava oko nje i dobija informacije iz sveta koji se sada čini toliko dalek i nedostižan za mladu ženu.

Borba za Ivonino zdravlje traje punih šest godina. Majka Violeta Ivanović, koja je u međuvremenu obolela, neumorno, noć i dan bdi kraj kćerkine postelje.

"Kakvo je bilo njeno stanje se poboljšalo, pomaka ima, Ivona dok je bila u Nišu kad se to desilo nije osećala ni ubod, niti pomerala ruku. Znači, Ivona sada može da pomeri ruku i spusti je i povuče i da joj izmerim pritisak, da primi insulin. Ona me sve razume kad joj nešto kažem. Ivona nije jela na usta imala je gastrostomu hranila sam je špricem. Ivona sad jede na usta guta vodu, guta lekove i sve ostalo. Oseća ubod prepoznaje ljude, kad dođe neko koga ona voli, ona ga posmatra i tačno iz očiju joj sve čitam. Kad pogledam u njene oči vidim šta njoj znači, ako joj je teško ona zatvori oči, ako joj je lepo oči su joj vesele“, priča majka Violeta.

Datum 28. decembar 2014. ostaće trajna trauma za porodicu Ivanović, greškom lekara njihova kćerka dospela je u stanje u kojem se i danas nalazi.

„Za šest godina zdravstveno sam popustila, ali šta ću boriš se za svoje dete jer greškom lekara je dospela u to stanje što je najgore to mi najgore pada samo da je urađena analiza krvi. Ivona je otišla na svojim nogama, rekla je simptome sve, ništa nije urađeno, napisana je pogrešna dijagnoza u Lapljem Selu je doktor samo pročitao dijagnozu uključena je glukoza bez insulina, šećer je bio u pitanju, srce je stalo. Ona se ispočetka i branila kad su to hteli da joj uključe jer je videla da joj je teško, ali oni su je zadržavali da bi ona to isprimala, jer kao glukoza će da je osveži i posle toga biće joj bolje. Jer pogrešna joj je dijagnoza beba je imala četiri meseci napisan joj je posleporođajni sindrom“, priča Ivonina majka.  

Zahvaljujući spremnosti i prisebnošću pojedinih lekara, sprečeno je najgore, Ivona ja na sreću ostala u životu.

„Srce je već stalo urađena je reanimacija, hvala toj doktorki što je iz devetog puta uspela da je vrati i hvala Bogu, pre svega Bogu hvala, što je ostavio u životu i dan danas se samo Bogu danonoćno zahvaljujem za sve ove godine“, govori Violeta.

Organizovano prikupljanje novca za Ivonino lečenje brzo je organizovano. Mnogi su se uključili u akciju, a onda su na ovu porodicu svi zaboravili.

 „Na početku kad je bila akcija da se skupljaju pare za nju skupljeno je nešto novca. Mi smo tada planirali i hteli da idemo za Nemačku tamo u neku kliniku međutim, nije bilo ni trećina para za nju. Znači, ništa da se uradi i te pare stoje na računu tako da nismo mogli dalje da odemo nigde. Išli smo po banjama po Srbiji i to vrlo teško jer nigde neće da je prime. Gde god zovemo čim čuju da je ležeći bolesnik, ako nemamo neku vezu da nađemo ili neko da urgira za nas niko neće da je primi.

Porodica živi teško, otkad se Ivona razbolela otac, radnik EPS-a, morao je da napusti posao, majka je danonoćno uz nju. Jedini koji u kući donosi novac je brat koji nema stalni posao.

"Nema stalan posao. Meni bi i njemu značilo, ali za sada ništa“, priča brižna majka.

I dok Ivanovići žive od obećanja, Ivonina nega košta. Novac u iznosu od 240 evra koju primaju na ime tuđe nege ode na lekove, insulin, pelene, a najveći deo 200 evra mesečno na fizioterapeuta. 

„Šta da radim moramo, znači ima, nema, za nju mora da ima, za nju ne sme da nestane, mora da ima. Hranu mora da ima. Za nju se sprema posebna hrana jer ona je dijabetičar. Supruga sprema četiri puta dnevno poseban obrok, znači četiri puta dnevno mora da joj merim šećer“, priča otac Radovan.

Za nastavak Ivoninog lečenja, na uže specijalizovanoj klinici za ovakva stanja u inostranstvu, porodici Ivanović je neophodno 66.000 evra. Do sada je u brojnim akcijama prikupljeno nešto više od 20.000. Novu nadu za pomoć daje pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Slađana Marković Stojanović koja je nedavno obišla Ivanoviće i obećala pomoć države za njeno lečenje.

"U toku je prikupljanje određene medicinske dokumentacije kako bi se nastavilo lečenje u institucijama Republike Srbije da vidimo koje su to rehabilitacioni centri spremni koji po svojim propisima mogu da prime i da pruže adekvatnu dalju rehabilitaciji“, rekla je Marković Stojanović.

Nada je poslednje što je ostalo roditeljima, spremni su kažu, da urade sve kako bi pomogli kćerki. U Ivoninim očima i dalje neugasivi plamen i neizreciva želja majke koja bi da još jednom ustane, zagrli i izgovori ime sina Luke. Dugo je bila odsutna. Vreme je da se obraduje njegovim prvim napisanim slovima. Poslednji put ga je imala u naručju kad je imao svega četiri meseca.