Hristova Zaevska: Region mora da se preorijentiše ka sektorima poput energetike i veštačke inteligencije

Stručnjak za ekonomski razvoj i zeleno finansiranje iz Skoplja Olimpija Hristova Zaevska ocenila je da su strane direktne investicije istovremeno i ključni pokretač i jedno od ograničenja privrednog rasta na Zapadnom Balkanu. Prema njenim rečima, za ubrzanje razvoja potreban je znatno viši privredni rast – oko sedam odsto godišnje, što podrazumeva promenu ekonomskog modela, veću orijentaciju ka delatnostima sa visokom dodatom vrednošću i mere za zadržavanje talenata.

Prema rečima Hristove Zaevske, region beleži značajan priliv investicija – oko 6,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pri čemu se Severna Makedonija, prema izveštajima UNCTAD-a, nalazi među bolje rangiranim zemljama po njihovom privlačenju.

Ipak, kako je rekla, problem je što tokom godina nije uspostavljena snažnija veza između stranih investicija i domaće ekonomije, jer su one uglavnom bile usmerene na sklapanje i izvoz proizvoda, bez većeg prenosa znanja i tehnologija.

„Ono što je nama i pokretač u velikoj meri je i prepreka. Region se može pohvaliti ozbiljnim stranim investicijama. Oko 6,4 odsto BDP regionalno gledano dolazi u šest zemalja Zapadnog Balkana.  Makedonija je pritom 31. u svetu u poslednjim izveštajima UNCTAD-a i stojimo dobro u smislu privlačenja stranih direktnih investicija. Ali, ono što pokreće taj rast, a ujedno je i prepreka, jeste to što nismo uspeli tokom godina da stvorimo jaču vezu stranih direktnih investicija sa domaćom ekonomijom“, navela je Hristova Zaevska za Kosovo onlajn.

Globalni trendovi, kako je dodala, se menjaju i region mora da se preorijentiše ka sektorima sa višom dodatom vrednošću, poput energetike, veštačke inteligencije i industrija koje podržavaju energetsku tranziciju.

„Postoje konkurentnije zemlje za takav tip stranih investicija, a mi, ukoliko želimo brži ekonomski rast, treba da se pozicioniramo prema novim tehnologijama. To su najvećim delom energetika, veštačka inteligencija, komponente za električna vozila, sve ono što podržava energetsku tranziciju i slično“, rekla je makedonska ekonomistkinja.

Ključni izazov u tom procesu, prema njenim rečima, predstavlja nedostatak ljudskog kapitala, jer obrazovani kadrovi često napuštaju zemlju, što otežava transformaciju privrede ka tehnološki naprednijim delatnostima.

Dodatni problem Hristova Zaevska vidi u slabom apsorpcionom kapacitetu privrede, uprkos dostupnosti kapitala.

Prema njenim rečima, finansijska sredstva postoje, ali ih domaće firme ne koriste u dovoljnoj meri, što je posledica, kako je rekla, malog apsorpcionog kapaciteta firmi i ekonomije.

„Moja teza je da kapitala ima dovoljno u Makedoniji i u regionu, jer radim i sa stranim međunarodnim bankama i sa domaćim komercijalnim bankama, pratim sektor. Postoji interes da se povećava ponuda finansijskih sredstava. Međutim, apsorpcioni kapacitet naših firmi i naše ekonomije je veoma nizak“, rekla je ona.

Govoreći o životnom standardu, ukazala je da bi Severnoj Makedoniji, pri sadašnjoj stopi rasta, bilo potrebno oko 60 godina da dostigne prosek Evropske unije.

Za ubrzanje razvoja, kako smatra, potreban je znatno viši privredni rast – oko sedam odsto godišnje, što podrazumeva promenu ekonomskog modela, veću orijentaciju ka delatnostima sa visokom dodatom vrednošću i mere za zadržavanje talenata.

Prema njenim rečima, u regionu Srbija je najnaprednija, zatim slede Crna Gora i Albanija, dok Bosna i Hercegovina i Kosovo zaostaju, pre svega zbog slabijih institucija. Ipak, istakla je, BiH i Kosovo u poslednjih 15 godina ostvarili su određeni napredak, dok Severna Makedonija u poslednjoj deceniji beleži stagnaciju u približavanju evropskom standardu.

„Zapravo, iako su Kosovo i Bosna, da kažemo, poslednji, ipak su u poslednjih 15 godina imali, ako merimo taj rast ili napredak, povećanje od deset odsto, ubrzala se njihova konvergencija. Za razliku od njih, Makedonija u poslednjih deset godina stagnira. Znači, imamo stagnaciju, ne približavamo se onoliko koliko bi trebalo“, rekla je Hristova Zaevska.

Kao ključne pravce delovanja, izdvojila je privlačenje investicija sa visokom dodatom vrednošću uz obavezno ulaganje u istraživanje i razvoj, dalji razvoj IKT sektora i širenje uslužnih delatnosti poput konsultantskih i računovodstvenih usluga, a naglasila je i značaj aktivne državne politike – kroz poreske olakšice i podsticaje – kako bi se zadržali stručnjaci i podstakao izvoz usluga.

Ukazala je na potrebu boljeg povezivanja i cirkulacije znanja u domaćoj ekonomiji, uključujući i povratak stručnjaka iz inostranstva, po uzoru na primere iz Evrope.

Kao perspektivne sektore navela je energetiku, pametnu poljoprivredu i projekte vezane za karbonske kredite, ali naglašava da je za njihovu realizaciju neophodan jasniji institucionalni okvir i efikasnije planiranje.

Hristovska Zaevska je istakla značaj razvoja zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, jer, kako je rekla, pojedinačne ekonomije nemaju dovoljno veliki kapacitet da samostalno privuku veće investicije, dok bi uklanjanje barijera i regionalna integracija doprineli i razvoju domaćih preduzetnika i privlačenju stranog kapitala.

„Moram reći da to zajedničko tržište koje pokušavamo da uspostavimo na nivou Zapadnog Balkana mora postati mnogo više na agendi, jer smo mi kao zemlja zaista premalo tržište. Za bilo koga, za domaćeg i za stranog investitora, mi smo premalo tržište i mora se gurati ta agenda smanjenja barijera između granica. Ovo ide u smeru podsticanja velikih investitora, ali i malih preduzetnika koji imaju proizvod za koji je Zapadni Balkan svakako ozbiljnije tržište, nego sama Makedonija“, rekla je Hristova Zaevska.