Vulić: Papa Franja znao koliko su ugrožena ljudska i verska prava Srba na Kosovu i koliko su stradale srpske crkve

Miloš Vulić, doktor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i na Pontifikalnom univerzitetu Gregorijana u Vatikanu, kaže za Kosovo onlajn da je papa Franja, koji je juče preminuo, bio jako informisan čovek i da je znao koliko su srpske crkve i srpski manastiri stradali tokom pogroma 2004. godine, kao i u kakvim uslovima svih ovih godina pravoslavni vernici srpske nacionalnosti žive na Kosovu i koliko su ugrožena njihova ljudska i verska prava.

„Stav pape Franje prema Kosovu formiran je pre svega na osnovu njegovog odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Sa te strane papa je bio neumoljiv i želeo je da do kraja ispoštuje Srpsku pravoslavnu crkvu, njene vernike, ali i srpsku državu i njene građane“, kaže Vulić. 

Odnos Svete stolice prema Kosovu, od perioda početka pontifikata pape Franje, odnosno od 2013. godine pa sve do njegovog kraja, kako dodaje, nije se menjao, a stav o Kosovu Vatikan je formirao kao o specifičnom entitetu „jer se radi o teritoriji jedne suverene države“.

„Taj stav je formiran iz dva ugla. Prvo iz ekumenskog, baziranog na odnosu Svete stolice i Srpske pravoslavne crkve koji je od izbora pape Franje, a i ranije, izbora kod nas patrijarha Irineja, išao samo uzlaznom putanjom. To se najbolje vidi kada je u pitanju drugi slučaj koji je za našu državu jako bitan, a to je kanonizacija zagrebačkog nadbiskupa iz Drugog svetskog svetskog rata Alojzija Stepinca koju je papa zapravo stopirao. Dakle, kada je reč o Kosovu, papa je pre svega imao u vidu Srpsku pravoslavnu crkvu i kulturno-istorijsko nasleđe srpskog naroda i pravoslavnih vernika na Kosovu. O situaciji u vezi sa našim kulturno-istorijskim nasleđem bio je upoznat i od strane naših crkvenih, ali i od strane naših državnih zvaničnika“, navodi naš sagovornik. 

Drugi ugao gledanja, kako ističe, proizlazi iz činjenice da Sveta stolica nije samo Katolička crkva već je međunarodno priznata država i da se Vatikan kao država drži svojih diplomatskih normi i postulata, a jedna od tih normi je da Sveta stolica ne priznaje samoproglašene države koje nisu članice Ujedinjenih nacija niti drugih visokih međunarodnih organizacija.

On podseća da je kroz kosovske medije pompezno najavljivano otvaranje takozvane Specijalne misije Kosova pri Svetoj stolici i da se išlo do toga da se čak govorilo i da se uspostavlja neki vid diplomatskih odnosa, što nije tačno jer sama priroda specijalnih misija u međunarodnom pravu ne znači da se uspostavljaju bilo kakvi diplomatski odnosi.

„Posebno što se ovde radi o dva subjekta koja nisu ravnopravna, odnosno da imamo jedan državni subjekt sa jedne strane i sa druge strane jedan nedržavni subjekt odnosno subjekt koga ovaj prvi subjekt ne priznaje za državu. Tako da je ta specijalna misija pre svega dijaloškog karaktera i nije jedina misija pri Svetoj stolici već ima i drugih. Vatikan želi dijalog sa Prištinom kao što vodi dijalog sa mnogim drugim nedržavnim subjektima, humanitarnim organizacijama, ali nema govora da se radi o nekom uspostavljanju diplomatskih odnosa iako je sa prištinske strane prisutno lobiranje da Vatikan prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Sve te posete koje su se događale - i poseta Hašima Tačija i Aljbina Kurtija i Vjose Osmani imale su samo jedan cilj a to je da se papa i Sveta stolica ubede da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Do toga naravno nije došlo i siguran sam da neće doći“, kaže Vulić.

Iz vatikanskog ugla, ove posete su, kaže, bile neformalnog karaktera i pratio ih je izostanak protokolarnog čina uobičajenog za posete državnika, i o njima se nije pisalo u njihovim službenim novinama, što je vatikanska praksa.

„Sve je to jako daleko od onoga što bi Priština želela, a to je da Vatikan prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Šta će se po tom pitanju dešavati u narednom periodu videćemo, ali moje skromno mišljenje je da Vatikan tu svoju poziciju neće menjati kako zbog ekumenskih, tako i zbog diplomatskih razloga. Ono što je za našu državu važno je da nam je Vatikan tim svojim stavom jako puno pomogao. Vatikan jeste mala državica, ali je država koja ima možda i najveću takozvanu meku moć u svetu. Mnoge manje, ali i one veće države gledaju zapravo u stavove Vatikana po pitanju međunarodnih odnosa, tako da sam ubeđen da mnoge manje državice koje su možda i planirale da priznaju nezavisno Kosovo nisu to učinile upravo zbog Vatikana“, ističe Vulić.