Za tri meseca 700 slučajeva nasilja u porodici, žrtve bez skloništa i finansijske podrške

U prva tri meseca ove godine prijavljeno je 698 slučajeva nasilja u porodici, od kojih su 573 žrtve bile žene, piše Koha.

Posle nasilja koje dožive, žrtve neko vreme provode u regionalnim skloništima, ali su mnogi od njih prinuđeni da se vrate u porodice u kojima su doživeli nasilje. Izazov za žrtve i dalje predstavlja dugoročno stanovanje, zapošljavanje, a posebno reintegracija u društvo. 

Sedam žena i devetoro dece žrtava porodičnog nasilja trenutno imaju Centar za zaštitu žena i dece u Prištini kao jedinu adresu skloništa, gde mogu legalno boraviti do šest meseci.

Jedna od žrtava koja je smeštena u centru u Prištini, a koja je zajedno sa decom doživela fizičko i psihičko nasilje od supruga i članova njegove porodice, kaže da je u nedostatku podrške države više puta bila prinuđena da se vrati nasilniku.

Direktorka centra Zana Hamiti kaže da se žrtve suočavaju sa mnogim izazovima.

„Najizazovniji deo je njihova reintegracija u društvo, nakon nasilja ili upravo posle skloništa. Malo je teško. Ipak, na ovim komponentama se ne radi onoliko koliko bi trebalo. Najveća pomoć koju treba pružiti žrtvama da ih ne bi viktimizirali, jeste da se ne vrate ponovo nasilniku, to je njihova reintegracija i socijalno stanovanje“, rekla je Hamiti.

Samo je opština Priština ponudila subvenciju do 500 evra mesečno za pokrivanje troškova kirije za žrtvu. Direktorka Hamiti kaže da je čak i ovaj vid podrške praćen preprekama.

"Sama žrtva nema sredstava da dva ili tri meseca plaća kiriju dok se to dobro ne organizuje, zatim sklopi ugovor kod notara i aplicira za subvencije. Jedan od kriterijuma je da žrtva sama mora da pronađe stan, da sklopi ugovor sa notarom, a ovaj deo nije lak, posebno za žrtve koje su još uvek ovde smeštene i sklonište mora da reši ovaj izazov",  naglasila je ona.

Na Kosovu, skloništa rade samo u regionima. Tako su žrtve nasilja u porodici, kao i one iz još pet opština, sistematizovane u prištinskoj. 

U Mreži žena Kosova se žale da opštine ne pružaju dovoljnu finansijsku podršku ovim centrima.

„Dakle, ne vide svi da je važno budžetiranje skloništa i podrška skloništu, stoga često imamo situacije da su skloništa bila u opasnosti da budu zatvorena na nekoliko meseci ili na određeno vreme, što je i dalje uticalo na visoku ugroženost žena kojima je potrebno sklonište“, rekla je Adeljina Beriša, aktivistkinja Ženske mreže Kosova.

Jedna od žrtava koja je sa decom u prihvatilištu u Prištini, ispričala je o zanemarivanju i nezainteresovanosti koju su institucije pokazale kada se suočila sa nasiljem.

„Bivši muž je meni i mojoj deci izazvao traumu, šok. Kada sam prvi put otišla i prijavila slučaj, policija, a i socijalno su mi rekli: 'Ne očekujte od nas, ne očekujte od nas'. Od koga da očekuje? Nemam porodicu“, kaže ona.

Iako je trenutno u skloništu, ima još jednu brigu, ne zna gde da ide nakon šest meseci provedenih u centru.

„Nemam izbora, nemam mesto stanovanja, nemam samostalnu delatnost, ne mogu sina i decu da vodim u vrtić. Nemam izbora nego da se sklonim. Sklonište je na kratko, nije dugoročno. Spremna sam da radim, spremna sam da vodim decu u školu, u vrtić, ali nemam podršku“, požalila se ona.

Na osnovu policijske statistike, u periodu januar-mart ove godine prijavljeno je 698 slučajeva nasilja u porodici, od kojih su 573 žrtve žene.