Žrtve nasilja u porodici bez podrške institucija: Gde nakon sigurne kuće?

U protekloj nedelji na Kosovu je prijavljeno preko 20 slučajeva nasilja u porodici, a u većini slučajeva žrtve su žene, koje se suočavaju se sa mnogim izazovima čak i nakon prijavljivanja nasilja, prenosi Koha.

Život nakon napuštanja sigurnih kuća i dalje se smatra najvećim izazovom za žrtve nasilja u porodici. Pored nedostatka institucionalne pomoći, žene koje doživljavaju nasilje nalaze se u skloništima i suočavaju se sa predrasudama.

Psiholog Iljir Havoli smatra da psihološki tretman za žrtve, kao glavni korak ka integraciji u društvo, treba da bude prioritet institucija.

"Njihov psihološki tretman je neophodan i veoma važan zbog činjenice da pored fizičke i psihičke traume, oni trpe i pad samopouzdanja i samopoštovanja, a onog trenutka kada dođe do toga, žrtve napuštaju društvo", rekao je Havoli.

Prema njegovim rečima, rano obrazovanje je jedna od tačaka na koje sve institucije treba da se fokusiraju. kako je dodao, porast slučajeva nasilja u porodici jasan je pokazatelj da institucije zanemaruju ovo pitanje.

Na Kosovu postoji pet sigurnih kuća za žrtve nasilja. Žrtve tu nalaze sklonište na samo šest meseci, ali izlazak odatle ostaje izazov, jer institucije još uvek ne nude posebnu pomoć ovoj kategoriji.

Predstavnici sigurnih kuća istakli su da je to razlog zašto se žene često vraćaju nasilnicima.

Prema rečima bivšeg ombudsmana Hiljmija Jašarija, skloništa se takođe suočavaju sa mnogim problemima, uglavnom zbog nedostatka finansijskih sredstava.

On je rekao da Kosovo ima mnogo zakona po ovom pitanju, ali nijedan od njih nije primenjen.

"Kompletan pravni sistem koji reguliše društvenu oblast i društvenu šemu je brojan, ima oko 24 zakona koji se bave ovom oblašću i prilično je složen. Zato što nikada nije postojala sveobuhvatna kodifikacija ovog zakonodavstva da se oni sažmu u jedan pravni dokument i da bude dostupan građanima i lako primenljiv na institucije. Time je stvorena situacija neodgovornosti i nedostatka odgovornosti institucija u pogledu implementacije, a najviše su stradali oni kojima je pomoć potrebna“, rekao je Jašari.

Među mnogim problemima, žene koje prijave nasilje, imaju predrasude u društvu. Prema rečima sociologa Jetona Brajšorija, situacija na Kosovu za ovu kategoriju se tokom godina uopšte nije promenila.

"Ono što nas kao društvo i sociologe najviše sputava jeste stigmatizacija i diskriminacija koja se radi prema ljudima koji izlaze iz skloništa zbog nesenzibilizacije društvenog mišljenja o osobama koje su doživele nasilje“, rekao je on.

On je istakao da je skeptičan da li će se situacija promeniti na bolje u narednim godinama.

Ministarstvo pravde i Vlada Kosova izabrali su zajednički odgovor, iako pitanja nisu bila ista. Iz Ministarstva i Vlade saopšteno je da je rešavanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama prioritet, ne ističući kakve mogućnosti ona nudi ženama koje žive u sigurnim kućama i nemaju drugo sklonište.

"Cilj je da se, kroz stvaranje posebne budžetske linije, obezbedi finansijska stabilnost. Takođe, reforma prihvatilišta da garantuje usluge koje će pomoći preživelima da razviju veštine koje će im pomoći da se uključe na tržište rada i finansijski osnaže“, navodi se u odgovoru ove dve institucije.

Na Kosovu je bilo čestih slučajeva koji nisu naišli na odgovarajući tretman od strane pravosudnih institucija, koji su završavali smrtnim ishodom.

Ljirije Ćerimaj, staru 48 godina, ubio je njen suprug Skender Ćerimaj, sa kojim je živela dve decenije. Ovo ubistvo je još jednom ukazalo na nemar pravosudnih institucija.

Ljirija je više puta prijavljivala svog supruga za nasilje u porodici, ali je institucije očigledno nisu shvatale ozbiljno. Tražila je i zaštitu, koji joj je ponuđena na dan ubistva.

Od januara ove godine do marta prijavljeno je 697 slučajeva nasilja u porodici, a 581 žrtva je ženskog pola.