Albanija ove godine predsedava Cefti: Među prioritetima jačanje saradnje i podrška investicijama

Albanija će ove godine predsedavati Cefti, a kako je najavljeno iz Tirane, četiri strateška prioriteta u narednom periodu su jačanje saradnje, povećanje transparentnosti i učešća ekonomskih i društvenih aktera u kreiranju politika, postizanje konkretnih rezultata za preduzeća, te podrška investicijama kroz harmonizovanije i predvidljivije regionalno tržište.

Albanija predsedavanje preuzima od Kosova.

Kako je nedavno istakla albanska ministarka ekonomije i inovacija Delina Ibrahimaj, ekonomije Zapadnog Balkana suočavaju sa novom globalnom realnošću -lanci snabdevanja se menjaju, klimatski uslovi se pogoršavaju, a konkurencija zahteva integrisana i predvidljiva tržišta.

Ibrahimaj je, tokom Cefta nedelje u Prištini početkom decembra, rekla i da Cefta ostaje vitalni mehanizam za stabilnost, bezbednost i dugoročni rast, koji deluje kao najjači most ka jedinstvenom tržištu EU.

Ona je istakla potrebu da se regionalna saradnja pretvori u svakodnevnu praksu i pozvala na harmonizovana pravila, digitalne granične prelaze, veću transparentnost i snažnije učešće preduzeća, ukazujući na značaj tehničke pomoći i uključivanja malih i srednjih preduzeća u dizajniranje politika.

Pored toga, napomenula je da napredak u okviru Cefta sporazuma zahteva stalnu političku volju, kao i da region mora da ukloni birokratske barijere, poboljša poslovnu klimu i izgradi poverenje investitora.

Ibrahimaj je predstavila četiri strateška prioriteta u narednih godinu dana - jačanje političke i institucionalne saradnje u okviru Cefte, povećanje transparentnosti i učešća ekonomskih i društvenih aktera u kreiranju politika, postizanje konkretnih rezultata za preduzeća, posebno u kretanju robe, zelenim trakama, turizmu i trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i podrška investicijama sa dodatom vrednošću kroz harmonizovanije i predvidljivije regionalno tržište.

„Albanija će ovaj proces pokrenuti u duhu evropskih integracija i zajedničkog regionalnog ekonomskog rasta“, dodala je Ibrahimaj.

Na konferenciji kojom je obeležen završetak kosovskog predsedavanja Cefti, ministarka industrije, preduzetništva i trgovine u tehničkom mandatu Rozeta Hajdari rekla je da Cefta treba da služi kao platforma koja pomaže svim stranama da se pridržavaju standarda EU.

„Cefta treba da služi kao platforma koja pomaže svim stranama da se pridržavaju standarda EU poboljšanjem svog regulatornog okvira u skladu sa ključnim smernicama EU i izgradnjom neophodnih kapaciteta kako bi se maksimalno iskoristila ova prilika za tranformaciju. Imali smo aktivno vođstvo ove godine, usmereno na postizanje uspešne implementacije odluka, prioriteta i novih mera koje je Cefta usvojila, kao i na implementaciju mera u okviru regionalnog akcionog plana za zajedničko tržište. Cilj uspešne implementacije tih mera je podsticanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana, a to nas još više približava ekonomskoj integraciji unutar zajedničkog tržišta EU“, rekla je Hajdari.

Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu (Cefta) u Bukureštu 2006. godine potpisale su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Do kraja 2007. godine Sporazum je stupio na snagu u svim zemljama potpisnicima.

Stvaranjem zone slobodne trgovine, zemlje Zapadnog Balkana se opredjeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu ovog regiona i želju za pridruživanjem Evropskoj uniji.