Božinovska: Smanjenje kvote za radnike u Nemačkoj najviše će pogoditi Kosovo i Albaniju

Direktorka agencije za zapošljavanje u Nemačkoj „Kontekst“ iz Skoplja Aleksandra Božinovska ocenila je za Kosovo onlajn da će smanjenje godišnje kvote za radnike sa Zapadnog Balkana najviše pogoditi Kosovo i Albaniju, gde je, prema njenoj proceni, interesovanje za odlazak u Nemačku najveće. Ona navodi da se, uprkos smanjenju broja dostupnih mesta, mogućnosti za zapošljavanje razlikuju u zavisnosti od vrste posla, dok iskustva radnika najviše zavise od njihove pripremljenosti i realnih očekivanja.

​Prema njenoj proceni, u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori postupak obrade dokumentacije uglavnom se odvija bez dužeg čekanja, što, kako smatra, ukazuje na manje interesovanje u poređenju sa Kosovom i Albanijom.

„Smanjenje će najviše pogoditi Kosovo i Albaniju, po mojoj pretpostavci, jer se u ovom trenutku i kod njih najduže čeka na dobijanje radne dozvole. U Severnoj Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori obrada dokumenata traje na dnevnom nivou. Moja procena je da nema dovoljnog interesovanja. Kvota koja je nama dodeljena nam je dovoljna. I da se smanji, može doći do malog zastoja, ali neće biti veliki, a kod njih je interesovanje ogromno i tamo će se osetiti problem“, rekla je Božinovska.

Kada je reč o vrstama poslova za koje će biti dostupna radna mesta, ona objašnjava da takozvano Pravilo za Zapadni Balkan ne podrazumeva usmeravanje radnika isključivo ka zanimanjima za koja su potrebne posebne kvalifikacije. Mogućnost zapošljavanja postoji u različitim sektorima, sve dok ima mesta u okviru predviđene kvote.

„Mesta ima sve dok je kvota otvorena. To je regulativa za Zapadni Balkan, koja obuhvata nekvalifikovanu radnu snagu. Bez obzira na to da li će neko raditi na čišćenju bolnica i hotela ili u Mekdonaldsu, za sve vrste poslova ima mesta dok se kvota ne popuni“, navela je ona.

Božinovska kaže da ne postoji jedna starosna grupa koja dominira među ljudima koji odlaze u Nemačku. Na odlazak se odlučuju i mladi koji još studiraju, i ljudi koji su već zasnovali porodice, ali i oni koji se približavaju starosnoj granici od 45 godina, koju je pomenula kao važnu u kontekstu zapošljavanja.

„Ima različitih ljudi. Ima onih koji su pred 45. godinom, mladih koji odlaze, studenata koji rade nekoliko leta zaredom, završe studije, diplomiraju, pa se posle nekog vremena spakuju i odu. Odlaze i porodični ljudi sa decom, odlaze mladi – svi odlaze“, kaže Božinovska.

Iskustva radnika u Nemačkoj, prema njenim rečima, uglavnom su dobra, ali mnogo zavise od toga koliko je osoba pripremljena za odlazak, da li zna kakav posao je čeka i kakve uslove može da očekuje. Problem nastaje kada kandidati odlaze sa nerealnim očekivanjima ili očekuju da im poslodavac unapred obezbedi sve, uključujući posao i smeštaj.

„Prvo kandidat mora da zna gde ide. Kada imaš spremnog kandidata, koji zna gde ide i zašto je otišao, njemu je to super iskustvo. A imamo kandidate koji kategorično kažu: ‘Radno mesto sa sobom da mi nađete, sa smeštajem’. Odmah znaš da ne može ni sobu da sebi nađe. To su ljudi koji nisu spremni da idu, jer ne mogu, plaše se i najslabije se snalaze, čak i ako ih pripremaš“, rekla je ona.

Kao primer navodi rad u lancima brze hrane, gde zaposleni obavljaju konkretne zadatke i ne mogu da očekuju da će se radno mesto razlikovati od onoga za koje su angažovani. Važno je, ističe, da kandidati pre odlaska razumeju šta posao podrazumeva i da ne zasnivaju očekivanja samo na iskustvima drugih ljudi.

„Posao je taj u Mekdonaldsu, ne možeš da očekuješ drugo. Radićeš na kasi, u kuhinji ili u lobiju, a nemački ćeš govoriti onoliko koliko ti je potrebno da se snađeš na početku. To su radna mesta. Neki ljudi nisu spremni, čuju iskustva drugih o tome kako su se snašli, ne fokusiraju se na sebe i na ono što mogu i umeju, a mnogo toga mogu. Ponekad se na kraju razočaraju. Inače, većina iskustava je dobra“, navela je Božinovska.

Govoreći o interesovanju za odlazak u Nemačku ove godine, ona kaže da ono i dalje postoji, ali da je poslednje dve godine smanjen obim posla i za agencije koje posreduju u zapošljavanju. Kao jedan od razloga navodi ekonomsku situaciju u Nemačkoj, zbog koje se, kako objašnjava, prednost pri zapošljavanju najpre daje domaćim radnicima.

„Interesovanja ima. Poslednje dve godine i kod nas je mnogo smanjen posao, zato što sa ovim ekonomskim krizama prvo Nemci sada dolaze u obzir, pa mi, a mi idemo da radimo one poslove koje ne rade Nemci. Logično je da je i kod nas smanjeno, ali nije strašno. Sada možemo i mi da zagrebemo i da imamo mnogo više radnih mesta“, kaže ona.

Božinovska dodaje da je važno pažljivo birati poslove na koje se kandidati upućuju. Kao primer navodi rad u Amazonovim centrima za distribuciju, za koji postoji interesovanje među ljudima sa Balkana, ali koji, prema njenoj oceni, može da bude veoma zahtevan zbog velikog broja paketa koje radnici moraju da obrade i prenesu tokom dana.

„Mnogo kandidata voli da ide da radi u Amazonu. Kod nas na Balkanu važi da si kvalifikovan ako imaš vozačku dozvolu, pa kažu: ‘Imam B kategoriju, u Amazonu ću raditi’. Ali to su najgora radna mesta. Mnogo se radi, mnogo paketa se nosi u toku dana. Taj posao možemo da im ponudimo, ali ga izbegavamo. Gledamo da ih šaljemo tamo gde znamo da će ljudi biti stabilni“, zaključila je Božinovska.

Nemačka je najavila da će od 1. januara 2027. godine prepoloviti godišnju kvotu za radnike sa Zapadnog Balkana, sa sadašnjih 50.000 na 25.000. Ova mera odnosi se na Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.