Nemačka: Prepolovljen broj radnih viza za partnere sa Zapadnog Balkana

Vlada Nemačke usvojila je odluku da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za vize u okviru „Pravila za Zapadni Balkan“. To znači da bi umesto sadašnjih 50.000, broj stranih radnika iznosio 25.000, zbog čega će i radnicima iz Srbije koji planiraju da emigriraju u Nemačku zbog posla, put biti znatno teži.

Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević navodi da je smanjenje kvote bilo predviđeno koalicionim sporazumom demohrišćana i socijaldemokrata i da je trebalo da bude primenjeno početkom 2026. godine, ali da se od toga odustalo zbog pritiska građevinske industrije.

Prema njegovim rečima, sistem funkcioniše tako da radnik prvo dobije posao, pa onda na osnovu toga dobija vizu za preseljenje u Nemačku, iako nema određene kvalifikacije.

„Ne bi me čudilo da se to dogodi i sada. Sve analize su pokazale da 98 odsto ljudi koji dođu preko tih viza, nastavlja da radi, praktično niko ne završi na socijalnoj pomoći, na grbači države. Naprotiv, praktično svi doprinose kroz poreze i doprinose“, kaže Radičević za RTS.

Ukazuje da bi jedan od razloga za primenu odluke mogao da bude i jačanje Alternative za Nemačku i politički pritisak u vezi sa migracijama, ali smatra da bi smanjenje broja radnika moglo da bude problem za nemačku privredu.

„Ne bi me čudilo da se upravo zbog toga primeni ovaj sporazum, iako bi to bio pucanj u nogu, pre svega zbog građevinske industrije, ali ne samo nje. Tu su i ugostiteljstvo, nega starih i druge pomoćne delatnosti. Ovaj program se pokazao kao potpuno uspešan za Nemačku“, ističe Radičević.

Tek se čekaju brojke za Srbiju

Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj Mihailo Gajić kaže da će smanjenje kvote otežati odlazak radnika iz Srbije, ali da nije poznato koliko će tačno manje dozvola biti dostupno našim građanima.

„Ne znamo tačno kolike će se brojke odnositi na Srbiju, zato što je kvota za svih šest ekonomija našeg regiona. Iako nezvanično postoje neke kvote po zemljama, one nisu javno objavljene. Ne možemo da kažemo koliko će biti manje potencijalnih dozvola za građane Srbije“, navodi Gajić za RTS.

Objašnjava da je „Pravilo za Zapadni Balkan“ bilo jedan od najjednostavnijih načina za zapošljavanje u Nemačkoj, jer kandidat nije morao da prolazi kroz dugotrajno priznavanje kvalifikacija.

Prema Gajićevim rečima, na najnovijoj listi deficitarnih zanimanja u Nemačkoj nalazi se 157 profesija.

„Najčešće su to kvalifikovani radnici, zanatlije iz građevinske industrije – armirači, tesari, zidari i drugi. Tu su i pomoćni radnici u zdravstvu. Do pre dve godine i IT i softverski inženjeri bili su deficitarni na nemačkom tržištu rada, a to više nije slučaj“, kaže Gajić.

On ukazuje da nova odluka nemačke vlade ne znači da će broj radnika sa Zapadnog Balkana koji već borave u Nemačkoj biti prepolovljen.

„To ne znači da je sada ukupan broj ljudi iz Srbije ili sa Zapadnog Balkana smanjen sa 50.000 na 25.000. Oni koji su dobili vizu i rade ostaju u Nemačkoj. Samo će naredne godine kontingent tih viza biti upola manji – 25.000 umesto 50.000“, zaključuje Gajić.