Tržište rada u regionu: Koji kadrovi nedostaju i zašto je koncept „jedno zanimanje za ceo život“ prevaziđen?

Stopa nezaposlenosti u regionu kreće se od 8 do 14 odsto, najveća je na Kosovu, najmanja u Albaniji. Brojke se menjaju od kvartala do kvartala, a ono što je već neko vreme konstanta, i svima zajedničko, je nedostatak radne snage u građevinarstvu, saobraćaju i ugostiteljstvu. Nije reč samo o zanatlijama, već i o visokokvalifikovanima. Ekonomski stručnjaci, sagovornici Kosovo onlajna, ukazuju na problem neusklađenosti ponude i potražnje kadrova, što za posledicu ima uvoz radnika onih zanimanja za koja nije moguća brza prekvalifikacija. Upozoravaju i da veštačka inteligencija menja koncept: jedno zanimanje za ceo život.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kao jedan od izazova sa kojima se susreće region stručnjaci izdvajaju neusklađenost obrazovanja sa onim što zahteva tržište. 

Veštačka inteligencija, ukazuju, promeniće način na koji će se raditi na nekim određenim pozicijama i nameće prilagođavanja, posebno potrebu dokvalifikacije kako bi mogli da se koriste alati koje VI nudi.

Odliv radne snage, takođe upozoravaju, više nije motivisan samo većim platama, već i time što mladi, koji najčešće odlaze u inostranstvo, žele kvalitetniji život i bolje uslove za rad. 

Sa Kosova svake godine ode skoro 50.000 ljudi i to su, prema rečima Agima Šahinija, predsednika Kosovske poslovne alijanse, stručni ljudi.

Iako prema podacima kosovske Agencije za statistiku stopa nezaposlenosti iznosi 13,9 odsto, Šahini za Kosovo onlajn navodi da je neaktivne radne snage više od 51 odsto i da je nezaposlenost veliki problem.

Najveći problem, ocenjuje, je to što žene čine više od 60 odsto onih koji čekaju neko radno mesto. 

„Vlada Kosova nema strategiju kako da se razviju nova radna mesta, kako da se razvije ekonomija i kako da idemo napred što se tiče nezaposlenosti. Nezaposlenost je na celom Kosovu, isti su procenti“, navodi on i dodaje da gledajući naš region, Kosovo prema procentima ima najveću nezaposlenost. 

Na drugoj strani, ekonomski stručnjak iz Tirane Eduard Đokutaj navodi da se procenjuje da je Albanija imala najnižu nezaposlenost u regionu u četvrtom kvartalu 2025. godine sa 8,3 odsto. To je, kaže, kako posledica ekonomskog rasta, tako i smanjenja broja stanovnika, što je dovelo do toga da potražnja na tržištu rada nije zadovoljena. 

Registrovana stopa nezaposlenosti u Srbiji, prema rečima Ljiljane Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije, je ispod 9 odsto. 

„To su podaci koje dobijamo iz Nacionalne službe za zapošljavanje, međutim, naravno, da je taj broj verovatno i veći ako uđemo u kategoriju onih osoba koje nisu registrovane na evidenciji ove službe“, objašnjava Pavlović.

Prema zvaničnim statističkim podacima Državnog zavoda za statistiku Severne Makedonije ova zemlja beleži pozitivan trend na tržištu rada i poslednjih godina stopa nezaposlenosti opada. 

U poređenju sa 2020. godinom, kada je bila 16 odsto, prema rečima Nataše Janevske, savetnika za obrazovanje u kabinetu predsednika Privredne komore Severne Makedonije, u poslednje dve godine se smanjuje i sada iznosi 11,5 odsto. 

To je postignuto, objašnjava Janevska, aktivnim politikama vlade i merama koje sprovodi, tako što se na osnovu prikupljenih informacija iz različitih institucija, sprovode obuke za tražena zanimanja za nezaposlene. Drugo što doprinosi ovom trendu je dualno obrazovanje. 

„Već imamo prvu generaciju koja se odmah posle završetka školovanja zaposlila u kompanijama u skladu sa njihovim potrebama“, istakla je Janevska za Kosovo onlajn.

I u Severnoj Makedoniji je veliki deo radno sposobnog stanovništva neaktivan, a Janevska ukazuje i na strukturnu nezaposlenost koja znači neusklađenost ponude i potražnje, odnosno da ono što se nudi - ne odgovara potrebama. 

Uvoz radne snage

Dok jedni traže posao, za neke poslove nema dovoljno radne snage.

Kako je Pavlović navela za Kosovo onlajn Srbiji nedostaju mašinski i građevinski inženjeri, arhitekte, medicinsko osoblje i lekari, dok po uvozu radne snage prednjače građevinski i saobraćajni sektor. 

Unazad pet godina, kako ističe, izražen je deficit kadrova u sektoru građevinske industrije. 

„To je bilo specifično orijentisano na neka zanatska zanimanja poput zidara, molera, tesara, keramičara. Potom se sektor saobraćaja pojavio kao izuzetno ugrožen, nedostajali su vozači. A, sada posle tih pet godina, gotovo da ne postoji nijedan privredni sektor, a da u njemu ne postoji deficit kadrova. Fale nam i izuzetno visokokvalifikovani ljudi, mašinski inženjeri, građevinski inženjeri, arhitekte, medicinsko osoblje, lekari“, kaže naša sagovornica.  

Srbija, dodaje, uvozi kadrove koje nema ili kada za određena  zanimanja nije moguća laka i brza prekvalifikacija. Prvi radnici koji su u nju došli bili su u građevinskom sektoru.

„I oni uglavnom spadaju u kvalifikovanu radnu snagu, bilo da se radi o građevinskoj industriji koja se bavi visokogradnjom, bilo da se radi o građevinskoj industriji koja se bavi niskogradnjom. Svi smo svedoci ko nas vozi kroz naš grad, tako da je saobraćajni sektor takođe izuzetno izražen kada je u pitanju uvoz radne snage. Odskoro su i ugostitelji pribegli uvozu radne snage“, navodi naša sagovornica. 

Na drugoj strani, iz Srbije odlaze ljudi koji, kako kaže, idu trbuhom za kruhom, odnosno koji u okviru svog zvanja i zanimanja nemaju adekvatnu povratnu reakciju u smislu zarade ili uslova i načina života. 

„Teško je odrediti koje su to specifično kategorije zanimanja, ali ako govorimo u nekom u najširem smislu uglavnom nam odlaze ljudi koji su visokoobrazovani“, ističe Pavlović. 

Đokutaj navodi za Kosovo onlajn da Albanija uvozi radnike za osnovne usluge, uglavnom u turističkoj industriji, građevinarstvu i drugim uslugama, uključujući poljoprivredu. Manji je, kaže, uvoz stručnjaka visokog nivoa, i sa visokim platama iako je vlada preduzela fiskalne podsticajne mere u vezi sa onima koji se nazivaju digitalnim nomadima, kako bi ponudila mogućnost zaposlenja na daljinu u tehnološkom sektoru. 

Manjak praktičnog znanja

Kao problem koji on vidi u celom regionu izdvaja neusklađenost obrazovanja sa onim što zahteva tržište. 

„To je najočiglednije u Albaniji, gde naše stručne škole ne pružaju praktična znanja za stvaranje pravih profesionalaca. Naše škole ne nude specijalizaciju u profesijama gde je to privredi najpotrebnije. Naša privreda se zasniva na uslugama, građevinarstvu i poljoprivrednim proizvodima, a škole ne nude takvu specijalizaciju“, ističe Đokutaj. 

Isto se, dodaje, dešava i sa drugima - Kosovom, Srbijom, Crnom Gorom, ali oni imaju takve specifičnosti da imaju manji odlazak kvalifikovane radne snage, odnosno visokog nivoa, i imaju manju potrebu da uvoze takve zaposlene iz inostranstva. 

Janevska ukazuje da je u Severnoj Makedoniji već duže vreme trend da dugo vremena nedostaje radna snaga, u sektorima kao što su građevinarstvo ili ugostiteljstvo, turizam i prehrambena industrija, dok je u drugima zaposlenost prekomerna.

„U javnoj administraciji bi možda veliki deo polako trebalo da se smanjuje na račun radne snage koja je potrebna biznis sektoru“, ocenjuje ona.

Kada je reč o odlivu radne snage, kako ističe, više se ne govori samo o razlozima finansijske prirode.

„Mladi sada žele kvalitetniji život, viši životni standard, bolje uslove za rad koje dobijaju u evropskim zemljama“, ističe Janevska.  

Severnu Makedoniju, kaže, napuštaju i oni sa niskim i sa visokoobrazovnim kvalifikacijama. 

„Najčešće su to iz sektora ugostiteljstva i turizma, konobari, kuvari, iz građevinarstva, mašinstva, bravari zavarivači, zidari, vodoinstalateri koji su potrebni u EU. Odlaze i iz uslužnih delatnosti, iz prehrambene industrije oni koji su mašinisti, vozači“, nabraja.

Istovremenu u ovu zemlju od stranaca najčešće dolaze radnici iz Turske, Nepala, Indije, sa Filipina, ali i oni sa Kosova, iz Albanije i iz Srbije. 

„Nažalost, veliki deo naše radne snage koja odlazi su visokoobrazovni kadrovi, sa visokoobrazovnim kvalifikacijama, a u našu zemlju dolaze sa niskim kvalifikacijama. Ono što nam odlazi, nazad se vraća ovde preko uvoza radne snage“, objašnjava Janevska.

Uticaj veštačke inteligencije 

Na pitanje da li je veštačka inteligencija već donela promene na tržištu radne snage u našem regionu, odgovori su potvrdni.

Pavlović ukazuje da se njen uticaj i sada oseća i da će VI u velikoj meri promeniti način na koji smo do sada radili u vrlo kratkom periodu.  

„U ovom trenutku veštačka inteligencija može da zameni sve one poslove koji se ponavljaju. To su repetitivni poslovi, koji se odnose prevashodno na administraciju, na neki finansijski sektor. U bankarstvu sve više koristimo digitalne modele i za preuzimanje novca i sve su nam manje potrebni neki ljudi koji rade na šalteru. Nema bojazni od toga da će se neka mesta ugasiti, prosto, veštačka inteligencija će promeniti način na koji će se raditi na nekim određenim pozicijama. Definitivno ćemo morati da izađemo iz onog koncepta 'jedno zanimanje za ceo život'. Moraćemo da se prilagođavamo i da učimo kako da koristimo sve te alate koje nam nudi veštačka inteligencija“, ističe Pavlović.

Janevska takođe kaže da je veštačka inteligencija već indirektno donela neke promene na tržištu radne snage. Kako objašnjava, nametnula se potreba da ljudi moraju da imaju digitalne veštine, a to diktira da obrazovni sistem napravi promene kako bi učenici koji završavaju osnovno i srednje obrazovanje već imali digitalne veštine i bili spremni za tržište rada. 

„Možemo da kažemo da neće biti otpuštanja ili neiskorišćenosti određenih profesija, ali mora se ići na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju zaposlenih upravo za ovakve digitalne veštine. Veštačkoj inteligenciji ne smemo da dozvolimo da ona vodi, već mi treba da je koristimo kao alat koji može da pomogne u životu. Nametnule su se na sreću veštačke inteligencije nove profesije kao što su analitičari podataka, IT inženjeri koji su veoma potrebni, ali to je nametnulo digitalizaciju i u samim procesima određenih administrativnih usluga i ljudi koji će se zapošljavati u tim zanimanjima moraće da poseduju ove digitalne veštine ako žele da opstanu na tržištu rada“, ukazuje Janevska.

Prema rečima Šahinija, veštačka inteligencija na Kosovu zasad nije mnogo razvijena, ali pošto zamenjuje dosta ljudi pogotovo u administraciji, on očekuje da će se to sigurno odraziti u vidu smanjenja broja radnih mesta.